Америчка мисија при ОЕБС-у: Срећна нам 25. годишњица хуманитарног бомбардовања

Пре 25 година, након што су исцрпљена сва дипломатска средства, НАТО је покренуо операцију „Удружена сила“ која је имала један циљ – да оконча бруталну кампању етничког чишћења коју је спроводио режим Слободана Милошевића, саопштила је мисија Сједињених Америчких Држава при ОЕБС-у поводом годишњице бомбардовања СР Југославије, желећи, очигледно, да ода почаст операцији Северноатлантске алијансе.

„Употреба силе била је неопходна у светлу тешке хуманитарне кризе, растућег броја избеглица и претњи по међународни мир који је представљао Милошевићев етнонационалистички режим“, додаје се у саопштењу.

Четврт века касније, позивамо све у региону да усредсреде своје напоре у изградњу стабилне, просперитетне, мултиетничке и сигурне будућности Западног Балкана, закључује се у поруци.

Тешка хуманитарна ситуација на Косову и Метохији и неки махнити националиста који прети целом свету (чиме, остало је недоречено) нису били довољни за Савет безбедности Уједињених нација који је, по логици америчке верзије из комеморативне поруке, окренуо главу од гнусних и бројних злочина на КиМ, па је НАТО био приморан да почне војну операцију без њиховог, нагласимо, неопходног одобрења.

Данас је то и тако свеједно. Једна од тековина „хуманитарне операције“ којој почаст одаје америчка мисија ОЕБС-а је и то што је међународно право постало релативно, као и потписани споразуми, дате гаранције, преузете обавезе. Кога је, на пример, данас на Западу истински брига за документ произашао из њихове спасилачке мисије, Резолуцију 1244?

Суштински, америчка мисија није морала о годишњици НАТО агресије да поручи ништа више од наслова. Који гласи: „25 годишњица НАТО одговора на хуманитарну кризу на Косову“. Још само да им се захвалимо што су нас бомбардовали.

И да се подсетимо, јер годишњице су прилика и за то.

Једини циљ бомбардовања, како је означен у овој поруци, окончање етничког чишћења на КиМ, спровођен је бомбардовањем мостова, зграде телевизије, болница, засипањем касетним бомбама пијаца, гађањем возова, фабрика хемијске индустрије, чак и једне амбасаде.

Право је чудо што у овом „праведном гневу“ није гађана и Народна библиотека, коју у оба светска рата нису мимоишли немачки бомбардери. Ко ће га знати, можда Немци имају нека ауторска права на то, док су заштитни знак савезничког бомбардовања више насумични циљеви и колатералне штете.

Четврт века касније, ништа се није променило у америчкој политици, ако је судити по овој краткој, али поучној и крајње увредљивој поруци. Жртве су били Албанци, српски режим био је бруталан и етнонационалистички, НАТО је био „гуд гај“, Слоба је био „бед гај“.

И све се завршило хепиендом у којем су Албанци спасени од истребљења, а светски мир од Слободана Милошевића.

Као Холивуд, само да се смрзнеш.