Мало-мало па јавност у Србији чује од Динка Грухоњића, ванредног професора Филозофског факултета у Новом Саду, изјаве којима оптужује Србе за наводни геноцид у Сребреници, за Републику Српску каже да је геноцидна творевина, а Србију оптужује да је генератор зла.
Када такве изјаве наиђу на негодовање, осуду или какву оштру реч, Грухоњић се одмах у делу медија прогласи за жртву и пожали на угрожавање „новинарске“ слободе.
Баш такав нови случај збио се када је у јавности објављен снимак дела говора Динка Грухоњића на прошлогодишњем фестивалу „Ребеду“ у Дубровнику, који је и ове године изазвао бурне реакције због изјава говорника из Србије.
Очигледно је да је снимак обрађен, да су неки делови исечени, али се јасно чује и да се гост из Србије пред хрватском публиком жали што долази из Војводине, односно што је тај део остао у саставу Србије након распада Југославије.
„Ми смо једини остали са Србијом, ни криви ни дужни, па су ми чак измислили име Сабахудин. Иако ја имам једно лепо име – Динко, као Динко Шакић“, рекао је Грухоњић уз осмех.
Ово поређење са управником концентрационог логора Јасеновац изазвало је смех међу хрватском публиком, али су се у Србији нашли они који немају слуха за пошалице на рачун страдања српског народа.
Студентски парламент Филозофског факултета у Новом Саду на којем Грухоњић предаје затражио је од управе да формира етичку комисију којом ће се утврдити да ли има одговорности у његовој изјави.
„Спорном изјавом је директно повредио многобројне колеге, чији су преци страдали од руке злочинаца са којим се професор Грухоњић пореди“, каже председница Студентског парламента Ивана Мацак.
Стигла је и приватна кривична пријава против Грухоњића коју је поднео Лука Малиновић из Новог Сада због изазивања расне, верске и националне мржње и нетрпељивости.
Друга страна пак тврди да Грухоњић није тај који изазива мржњу, већ да је он жртва, те да се налази на мети нападача који би, како кажу, да му униште професионални интегритет и углед.
Такво саопштење подршке потписали су професори и асистенти Одсека за медијске студије на којем Грухоњић предаје, а придружило им се и око 80 студената, од укупно више од 5.000 колико их студира на Филозофском факултету у Новом Саду.
Огласила се и Мрежа академске солидарности и ангажованости (МАСА), као и неформална иницијатива младих из Новог Сада СТАВ.
Грухоњић, иначе по рођењу Бањалучанин, налази се и на функцији програмског директора Независног друштва новинара Војводине, чији је претходно био председник, као и заменик главне и одговорне уреднице „Портала аутономне Војводине Аутономија“, главни уредник „Војвођанског истаживачко-аналитичког центра“ (ВОИЦЕ).
Иначе, пројекте НДНВ-а финансира Рокфелер организација, Амерички савет за међународну едукацију, Немачки Маршалов фонд САД, Амбасада краљевине Холандије, Амбасада Чешке, амбасада САД, Фондација Фонда за хуманитарно право.
О Грухоњићевој угрожености у Србији, иначе, сликовито говори то што је неколико пута био председник и члан комисија при Министарству културе и информисања Владе Србије и при Покрајинском секретаријату за информације АП Војводина које су делиле новац медијима.
Грухоњић, који је прошле године изјавио да је „пакао на Земљи, а у нашим крајевима име му је Вучићева Србија“, у том „паклу“ као члан владине комисије Независном друштву новинара Војводине, односно самом себи, доделио је милион динара за медијске пројекте 2015. у тренутку када је Вучић био премијер.
Ипак, да је Грухоњић озбиљно угрожен у новом саопштењу тврди НДНВ који тражи да тужилаштво и полиција хитно нађу онога ко је исписао графит у улазу зграде у којој живи.
„Независно друштво новинара Војводине свесно је да је принуђено на самоодбрану. Смрт фашизму“, навели су из тог удружења.
Како се тај поклич уклапа са Динком Шакићем и Јасеновцем, друго је питање…