Шта нам је Хил у ствари рекао? Србија не сме да буде самостална већ – „самостална“

Порука америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила, да је Србија тренутно ближа НАТО него тзв. Косово и да Србија сама треба одлучи хоће ли одбацити неутралност и учланити се у НАТО, лако је разумљива. Амбасадор је заправо желео да каже да Србија треба да буде „самостална“ и да одлучи да ради у интересу САД и НАТО.

Место Србије у међународним односима и у међународним безбедносним структурама зависи само од Србије и ни од кога више, а Србија не жели у НАТО, већ жели да учвршћује своју неутралност и самосталност, коментарише изјаву америчког амбасадора Кристофера Хила дату за српски јавни сервис некадашњи шеф југословенске дипломатије Живадин Јовановић.
Хил је у интервјуу за РТС, између осталог нагласио да је, што се тиче сарадње са НАТО, Србија ближа том војном савезу од тзв. Косова.

„Радимо са српском војском сваки дан. Имали смо вежбе, имали смо обуку, имали смо низ ствари са српском војском… Ми сада заједно радимо много више него са ОВК или шта год да је из њих настало“, навео је Хил.

Он је подсетио да Србија води политику војне неутралности и поручио да САД ту политику апсолутно поштују, додавши да би Срби могли у једном тренутку донети другачију одлуку и позвао се на пример Шведске, која је, како је рекао после 200 година неутралности одлучила да постане чланица Сверноатлантске алијансе. Према Хиловим речима, на Србији је да одлучи шта жели да уради.
На речима једно, у пракси друго
Према Јовановићевим речима, сви разумеју Хилову поруку тако, да Србија заправо треба сама да одлучи онако како је у геополитичком експанзионистичком интересу САД.
„Суштина је у томе да он само реторички поштује српску независност и војну неутралност. Само на речима. Али све што следи после тога и нарочито шта се дешава у реалним односима и реалном животу, упућује на то да Србијаза Америку треба да буде послушник“.

Истина, у војној сарадњи Србије са НАТО-ом постоји дисбаланс у сарадњи, јер је оставила под суспензијом сарадњу са деловима света који нису у оквиру НАТО.
Јовановићево уверење је да је то само пролазног карактера и да ће се Србија у пуној мери руководити политиком уравнотежених односа и сарадње са свим важнијим факторима међународних односа, па и на плану војне и безбедносне сарадње.

Позитиван жаргон иза кога се крије ужас
Јовановић напомиње да је изненађујуће то што амерички амбасадор није нашао разлоге да се пред 25. годишњицу НАТО агресије на Југославију извини за хиљаде жртава и разарање инфраструктуре и привреде, као и за употребу забрањених оружја.
Није нашао за сходно да призна да су САД агресијом прекршиле међународно право и Повељу УН.
„Све време је користио реторику сарадње и инвестиција, развоја односа да би прикрио чињеницу да је његова земља учествовала у отимачини неслућених размера у историји Европе – у отимачини постојбине српске нације, државе, идентитета и културе“, каже он.

Хил није осетио потребу да изрази саучешће породицама преко четири хиљаде убијених грађана ове земље и преко дванаест хиљада рањених; није показао да цени цивилизацијске вредности као што су хуманизам, солидарност, разумевање и саосећање, додаје наш саговорник.
Уместо тога, служио се на први поглед позитивно интонираним жаргоном иза којег се крију сцене из недавне српске историје, које не служе на част ни његовој влади, нити владама ширег западног савеза.
„Разуме се да је прикривао чињеницу да је Америка вратила рат на тло Европе после Другог светског рата и мислим да пут ка обнављању пуне сарадње јесте пут поштовања Србије и пут признања грешака које је његова влада учинила према српском народу и према Србији као европској држави“, закључује Јовановић.

Иначе, истраживање које је за РТ Балкан недавно урадила Нова српска политичка мисао, показује да се санкцијама Русији противи 83,2 одсто испитаних грађана Србије. Када се питање о уласку у ЕУ повеже са дефакто и дејуре прихватањем независности такозваног Косова проценат оних који подржавају чланство пада са 42 на свега 12 одсто. Противљење Европској тада унији расте на чак 76 одсто, док је противљење чланству Србије у НАТО-у постао аксиом српског јавног мнења.