Тернопољска област у западној Украјини саопштила је да је одликовала Јарослава Хунку, нацистичког војника из Другог светског рата коме су посланици у Отави својевремено аплаудирали. Орден је уручен на Хункин 99. рођендан његовој рођаци.
Хунка је служио у 14. Вафен СС дивизији, коју су чинили украјински добровољци и која је била одговорна за злочине над Пољацима, Јеврејима и совјетским покретом отпора.
Званичник Тернопоља Олег Сиротјук уручио је орден „Јарослав Стетско“ за заслуге Хункиној рођаки Олги Витковској, са очекивањем да ће га она проследити свом праујаку у Канади.
Регионални савет је 6. фебруара изгласао да Хунки додели медаљу, наводећи његов „значајан лични допринос у пружању помоћи Оружаним снагама Украјине, активном добротворном раду и јавној делатности“, наводи се у документу који цитира украјински „Суспилн“.
Недељу дана касније, Канада је одбила захтев Русије за изручење Хунке, који је оптужен за геноцид због своје улоге у Другом светском рату.
Хунка је прошлог септембра био почасни гост у канадском парламенту, током посете украјинског председника Владимира Зеленског. Тадашњи говорник Ентони Рота га је представио као „канадског хероја“ који се „борио за независност Украјине против Руса“, након чега је Хунка добио овације.
Више јеврејских група, као и Русија, Пољска и УН, осудиле су инцидент. Канадски премијер Џастин Трудо пребацио је кривицу за аферу на Роту, који је морао да поднесе оставку.
Отприлике месец дана након инцидента, Москва је Хунку оптужила за геноцид и издала налог за његово хапшење. Руске дипломате су навеле да су овације доказ „снажног утицаја“ неонацистичке идеологије у Канади.
Тернопољска област је део Галиције, историјске покрајине по којој је 14. Вафен-СС дивизија добила име. Раније су њиме владале Пољска и Аустроугарска.
Јарослав Стетско је био виши члан Организације украјинских националиста (ОУН-Б) коју је предводио Степан Бандера, који је сарађивао са нацистима током раних фаза немачке инвазије на Совјетски Савез.
Стетско је био шеф Бандерове нацистичке „украјинске националне владе“ проглашене 30. јуна 1941. у Лавову под немачком окупацијом. Адолф Хитлер је, међутим, одбио да призна владу ОУН-Б и дао је налог за хапшење њених чланова.
Након рата, Стетско је побегао на Запад и постао вођа ОУН-Б, као и истакнути антикомунистички активиста. Године 1983. примљен је у Белој кући и одликован као „последњи премијер слободне украјинске државе“, према речима тадашњег председника Роналда Регана.