Владика Иларион: Све буре на Косову и Метохији чине да пустимо још дубље корење
Манастир Високи Дечани био је прибежиште, збег, и драго ми је да сам могао да живим са људима који су имали такву врсту вере и етоса да отворе врата и за Албанце, за Србе касније и за Горанце и Роме и за све којима је било потребно – рекао је викар патријарха Порфирија за Танјуг. Владика Иларион, који се замонашио 1996. године у Високим Дечанима, подсетио је да је манастир нападан више пута, да је гранатиран. Током мартовских погром гађан је са шест минобацачких граната које су пале у непосредној близини манастира – рекао је владика Иларион и додао да су доживели и напад ракетним бацачем који је циљао ка олтару, али је завршио у оградном зиду. У тим тренуцима нису осећали страх, јер је монашка психологија другачија, рекао је владика Иларион додајући да су наставили и да репарирају иконе бројећи гранате који су падале.
– Били смо мирни, осећала се изузетна Божја заштита. Другачије не могу да објасним то што нико није био повређен, а манастир је био пун деце и породица које су се ту склониле, што ни прозор није био поломљен, а порта је била пуна оштрих гелера од касетних бомби – казао је Епископ новобрдски. Један од дубљих утисака му је био погрдан назив исписан на томахавку који је заједно са бројним касетним бомбама пао у непосредној близини манастира што га је, каже, натерало да се запита како било ко може да се изругује, знајући да ће неко дете можда налетети на тај пројектил, бити разорено или повређено.
Додао је да су били суочени са претњом да наоружана руља продре у манастир, али да су клирици који су имали врсту дипломатског дара практично дошли до некога ко је успео да зове њихове одговорне и да им каже да се зауставе. На питање како види ситуацију у наредних 20-25 година, владика Иларион каже да морамо да будемо спремни за све што долази и да учинимо све да нас на Kосову и Метохији остане што више.
– Постоје неки вихори који надилазе наше капацитете да их решимо, али могу да не продам своје имање, ако ми живот баш није угрожен. Могу да се потрудим да што чешће будем на Kосову и Метохији, да развијем посао, ако снимим филм да направим премијеру, да се бранимо лепотом, културом што нам је и најзначајније на Kосову и Метохији – рекао је владика Иларион. Црква се, како каже, труди да буде ван стихија, али не зато што не жели да преузме одговорност, него што не жели да губи идентитет бавећи се нечим што јој не приличи, а то је нешто што је и дневна политика, арена са другим правилима и аспирацијама. – Али постоји једно поље где се преклапа одговорност Цркве као целине и онога што неко може да сматра политиком – треба да се трудимо и да Сабор и Синод, Епархија рашко-призренска раде оно што је најпримереније и најбоље, јер нажалост, живимо у време када морамо и да се бранимо, да бранимо идентитет, имовину, свој народ. И то је нешто на шта Црква има легитимно право – навео је владика Иларион. Додао је да му се чини да је Црква доста здраво ткиво у друштву и да могу и други да се науче шта је то демократија, парламентаризам и различита мишљења. – Црква се не бави дневном нити статусном политиком примарно, али морамо да водимо рачуна о свом верном народу, зато имамо одговорност пред Богом. И ако видимо да нека политичка дешавања доводе до тога да се наш народ прогања, убија, омаловажава, да му се идентитет оспорава и наша културна баштина узурпира, једноставно и званична Црква, црквени клир мора да на тај начин реагује – рекао је владика Иларион.
У том смислу је, како каже, и Епархија рашко-призренска и уопште цела Српска Православна Црква осветлала образ и зато, додаје, имамо кредибилитет пред целим светом. – Код нас долазе људи са свих страна света и у нама налазе саговорнике. Не можемо у свему да се сложимо, али ипак се осећа да људи поштују и нас, нашу Цркву, рекао је он и додао да треба бар једном доћи у Високе Дечане, Грачаницу јер, како сматра, то искуство је многима, чак и државним званичницима, променило живот. Владика каже да многи буду изненађени том врстом лепоте која се можда и не очекује на том парчету земље Божје коју раздиру неки конфликти, ратови, несреће.
Подсећа да су 17. марта неке ствари, када је спаљена и Богородица Љевишка, отишле у неповрат. – Спаљена је резиденција епископа, катедрални храм Светог Георгија, манастир Светог Архангела, манастир Девич, који је пет пута рушен и паљен у 20. веку. Спаљена је Призренска богословија. Страдало је 19 људи, деветоро Срба – рекао је он и подсетио и да су неки припадници УНМИK, попут једне Американке, бранили то нешто мало Срба. Kаже да му је значило познанство и са норвешким официром Kнутом Торсеном, који је такође био један од бранилаца Срба на које су нагрнули у Чаглавици, Грачаници. – То су била драматична збивања – казао је он. На питање да ли се може рећи да погром и даље траје јер се људи и даље селе, каже да можемо тако да кажемо, иако је можда реч погром прејака. – Стални константни притисак и физички континуирано постоји и тежња да се Kосово етнички очисти – рекао је владика Иларион и подсетио да је 17. марта било оркестрирано етничко чишћење, 4.500 Срба је отишло, а којим је практично и дефинитвно убијен повратак и свих оних који су морали да оду 1999. године. Kао потпуни апсурд и цинизам је оценио то што је после погрома почела нова реторика међународне заједнице да више не важе стандарди пре статуса.
– Закључено је да је фрустрација Албанаца толико велика и да треба да им дамо независност, па ће бити бољи, демократичнији, поштоваће владавину права и сад видимо каква је то владавина права, када једну одлуку не могу да спроведу и уз огроман притисак међународне заједнице – нагласио је владика Иларион. Додао је да је ових дана посебно важна и радосна вест то што Приштина враћа земљу манастиру Високи Дечани, за шта се борба водила од 2016. године. – Практично се боримо за нормално друштво. Тиме што се ми боримо да се поштују закони на Kосову и Метохији, боримо се за све, не само за Србе. Тако да је на неки начин наше присуство лековито за све, само треба људи то да схвате. Треба и ови други, наше комшије да схвате да је добро да нас чувају тамо, да смо и њима драгоцени – рекао је владика Иларион.
