Ракочевић: Мартовски погром је био кондензовано зло које је фактички израсло из бомбардовања и катастрофе која је уследила након њега

„Мартовски погром је био кондензовано зло које је фактички израсло из бомбардовања и катастрофе која је уследила након њега. У тих неколико дана погрома слиле су се године живота у гету, убистава, напада и паљевина. Тако да је у тих неколико дана уништено и оскрнављено 39 цркава и манастира, изгубљено 18 људских живота протерано 4000 Срба, тучено и малтретирано око 900 људи, нестале су градске средине, школе, библиотеке, збирке икона по градским храмовима, фреске, иконостаси и дуборези, поубијане су животиње и задат је коначни ударац животу Срба у градским срединама“, говори за портал ИН4С председник Удружења новинара Србије и директор Дома културе у Грачаници, Живојин Ракочевић.

На питање нашег портала какво је његово сећање на мартовски погром 2004. године и да ли може описати догађаје из његовог угла тог 17. и 18. марта он објашњава да се цео један свет се срушио и све што је припадало Србима је погођено у срце.

„Читава једна цивилизација, њено историјско, духовно, културно и државно наслеђе претрпели су фаталне ударце. Ми смо се тих дана нашли пред разорним таласом етничке стихије која је била савршено организована и вођена и сасвим је јасно да нема никога кога тај талас није ударио и нема никога на простору Косова и Метохије ко од тог ударца нема ожиљке и последице“, јасан је Ракочевић.

Шта је претходило мартовском погрому, какве су недаће задесиле српско становништво на Косову и Метохији?

Хаос се догодио током и после бомбардовања, а онд се конституисао гето у ком су живели Срби до 17. марта 2004. године. У том периоду протерано је 236000 Срба, Рома, Горанаца, Албанаца и Турака, оскрнављено и уништено 156 цркава и манастира изгубљено је много људских живота, нестало је на стотину људи, од којих су неки завршили као жртве трговине органима. Убијена је свака нада у суживот, демократске процесе и нормалан развој. Настао је период херметичне изолације и људи су се кретали у конвојима који су праћени војним снагама. То је време обележено смртима, рањавањима, отмицама, каменовањима и паљевинама, а онда је дошао погром 17. марта као нека врста коначног обрчуна.

Да ли је ово био једини погром српског становништва на КиМ, или исти и даље траје, само га зовемо “тихи егзодус“?

„Данас се сукоб одвија на три нивоа и он се у највећем броју случајева води у косовским институцијама. На првом месту је борба са Српском православном црквом и њеном имовином, њено присвајање и фалсификовање од стране нове псеудонауке и историје која све проглашава за косовско наслеђе. Други ниво су невини људи по затворима, оптужени за ратне злочине. Већина њих је само тражила да врати своју имовину и због тога су осуђени и позатварани. Трећи ниво је фактичка окупација севера Косова и Метохије и уништавање остатака српске администрације јужно од Ибра. Може се слободно рећи да је Погром омогућио све ове процесе јер је међународна заједница, супротно правди и логици, неколико недеља после Погрома одлучила да призна косовску независност и да на тај начин награди злочин, кршење међународног права и свих прокламованих вредности за које се сама залагала“, закључио је Ракочевић за портал ИН4С.