Протојереј Јован Пламенац: Одбранили смо светиње – Хоћемо ли одбранити себе?

Нацртом закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења, који је на јавној расправи, предвиђено је да црногорски држављани имају право да промијене ознаку пола, лично име и јединствени матични број у матичним и другим регистрима и личним документима.
Овај закон у нацрту је из корпуса либералних закона, заснованих на ЛГБТитд идеологији. Како кажу у Министарству људских и мањинских права, његово доношење је, у ствари, обавеза која проистиче из црногорског Устава.

Ових дана смо свједоци драме Ане Михаљице, самохране мајке из Новог Сада којој је Центар за социјални рад у новембру одузео троје дјеце, од 3, 6 и 10 година, поред осталог и зато што нијесу вакцинисана по обавезном календару вакцинације. Протести тим поводом организовани уливају наду да ће Ани дјеца бити враћена. Али овај догађај отвара и питање колико је дјеце, и на основу којих и чијих процјена, одузето породицама у Србији и није им враћено.

Влада Србије је склопила уговор са седам агенција из разних држава које посредују у усвајању дјеце. Тако је својевремено одговорено на посланичко питање Радмиле Васић. Наравно, ове агенције нијесу регистроване као трговачке фирме али, у суштини, то раде. На њиховим сајтовима су српска дјеца у понуди на усвајање. У најновијој понуди, оглашеној са њеном фотографијом и рекламним насловом „Ново дете на чекању“, је двогодишња дјевојчица Карина. Ови сајтови воде до Министарства за породицу и демографију Владе Србије.

Надлежни државни органи Србије имају право да само 15 дана прате што се догађа са овом дјецом, и уопште да питају за њих. Ова дјеца могу бити дата на усвојење неком брачном или ванбрачном пару, али могу бити и плијен педофила, сатаниста, геј заједница…

Ово је посљедица још раније усвојене либералне законске регулативе. Неки од тих закона усвајани су „на мала врата“, испод радара јавности. ЛГБТитд идеологија се тако, попут змије отровнице, увукала у Породични закон, Закон о уређењу судова, Закон о матичним књигама, Закон о равноправности полова, Закон о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнуте оплодње, Закон о наслеђивању, Закон о парничном поступку, Закон о спречавању насиља у породици, Закон о здравственој заштити, Закон о просвети, Закон о равноправности полова… Ова пошаст кренула је брзим измјенама Кривичног закона, још 2002. године. Дакле, убрзо након пуча који су у Србији организовале обавјештајне службе неколико држава Запада.

О разарању породице у Србији јавност зна захваљујући неформалном пропородичном лобију, чија је перјаница мудри, учени и надасве храбри др Миша Ђурковић. Наравно, јавност о томе није упозната посредством мејнстрим медија, јер они су управо у функцији инплементирања ЛГБТитд идеологије, која разара породицу, не само у законодоваство државе Србије, него и у свијест народа, већ њиховим активностима на друштвеним мрежама, научним и другим скуповима… У посљедње вријеме, што је од изузетног значаја, у одбрану породичних вриједности укључују се и Српска православна црква и Матица српска (https://youtu.be/wikn7WAGhs4?si=XtTQCOxBk-FCLohm)

А у Црној Гори?

У Црној Гори, изрешетаној агентима ЛГБТитд идеологије као што је и Србија, Хрватска и многе друге државе, нема Мише Ђурковића и сличних њему. И у Црној Гори усвојени су антипородочни закони, или закони са барем антипородичним елементима, као и у Србији. То што је у јавности створена представа да је породица у Србији угроженија него у Црној Гори само је из разлога што у Црној Гори нема опирања том народном страдању, и не само у јавности него, иоле значајно, ни у приватним разговорима.

На погубност Закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења, који се у нацрту на јавној расправи, указала је једино Митрополија црногорско-приморска својим изванредним саопштењем (https://mitropolija.com/…/o-nacrtu-zakona-o-pravnom…).

Већ пословично, политички, културолошки итд. противници хришћанских вриједности живота међу којима посебно важно мјесто заузима породица, дигли су глас: што се Црква мијеша у свјетовна питања друштва? Овај став би могао да има смисла једино када се ови антихришћански закони не би односили на Цркву, када би Црква била изузета из њиховог правног дјејства. А како то није случај, Црква је и те како позвана да заступа своје интересе, посебно када су они тако суштаствене природе као у овом случају. Јер, Црква нијесу само владике и свештеници, није само клир, него је Црква првенствено вјерни народ, лаос.

Стога, ако у Црној Гори Црква сада не одбрани себе, џаба се „мрчила“ литијама.