Економист: Руска економија наставља да изненађује

Две године од када је Владимир Путин покренуо инвазију на Украјину, руска економија изнова успева да изненади злослутне прогностичаре. Финансијски колапс, који је нашироко предвиђан у пролеће 2022, није се десио.

Економија је запала у рецесију, али она је била мање оштра него што се очекивало и није дуго потрајала. Инфлација је била последњи баук. Прошле године цене су брзо расле, a економисти су веровали да би оне могле да се измакну контроли. Чак је и господин Владимир Путин био забринут. У фебруару, апеловао је на чиновнике да „посебну пажњу посвете” растућим ценама.
Признање за преокрет

Још једном, међутим, руска економија је показала да песимисти греше. Подаци који би требало да буду објављени 13. марта очекује се да покажу како су цене скочиле 0,6 одсто у фебруару у односу на претходни месец – што је пад у односу на 1,1 одсто колико је стопа раста била крајем претходне године. На међугодишњој основи инфлација вероватно више не расте, пошто је достигла 7,5 одсто у новембру (видети графикон испод).

Многи прогностичари очекују да ће убрзо стопа раста цена опасти на четири одсто, а очекивања домаћинстава о будућој инфлацији су се примирила. Резултат председничких избора, чије одржавање почиње 15. марта, унапред је познат. Чак и да је исход избора отворено питање, ове бројке не би нашкодиле Путину.

Руска инфлација скочила је прошле године због фискалне експанзије веће од оне у време пандемије COVID-19. Пошто је господин Путин повисио улоге у Украјини, повећао је потрошњу свих ставки, од транспортне опреме и оружја до војничких плата. Укупни државни расходи скочили су осам одсто у сталним ценама.

Потражња за добрима и услугама порасла је више од капацитета економије да их обезбеди, што је довело до тога да продавци повећају цене. Посебно је било тешко пронаћи раднике, но понајмање због тога што је стотине хиљада људи мобилисано а десетине хиљада напустило земљу.

До октобра прошле године номиналне зараде су порасле по међугодишњој стопи од 18 одсто. Ово је изазвало раст цена у радно интензивним услужним делатностима као што је здравство и угоститељство.

Коме је потребно одати признање за овај преокрет? Министарство финансија полаже право да се управо њему одају почасти. Прошле године његови званичници успешно су лобирали за контролу курса, што је принудило извознике да депонују стране валуте у руском финансијском систему. Ово је вероватно подржало рубљу, која је ослабила последњих месеци, што је умањило цену увоза.
Меко приземљење

С друге стране, званичници Централне банке мисле да су њихове колеге из Mинистарства финансија економске незналице чије петљање у тржишне односе може бити опасно. Они верују да њихова политика – више него удвостручена референтна каматна стопа од јула 2023. године – заслужује признање за успорење инфлације, и вероватно су у праву.

Више каматне стопе су охрабриле Русе да ставе свој новац на банковне рачуне уместо да га троше. Чвршћа монетарна политика је такође успорила задуживање. У децембру је кредитирање становништва порасло 0,6 одсто у односу на претходни месец – што је успоравање са стопе раста од два одсто, колико је била током већег дела 2023. године.

Свега неколико других централних банака је прибегло тако строгој монетарној политици. Па ипак, Русија се изгледа креће према „меком приземљењу”, у којем ће инфлација успорити на начин који неће скршити економију. Учинак економије је у складу са трендовима пре извазије: раст бруто домаћег производа од више од три одсто прошле године (видети графикон испод).

Незапосленост остаје на рекордно ниском нивоу. И мало је доказа који упућују да корпорације пролазе кроз веће потешкоће. Напротив, стопа затварања фирми недавно је била најнижа за последњих осам година.

Московска берза се нада да ће ове године бити више од 20 иницијалних јавних понуда – у односу на девет, колико их је било прошле године. Последњи подаци забележени у „реалном времену“ о економској активности упућују на релативно солидно стање. Консензус да ће БДП Русије порасти за 1,7 одсто овде године делује превише песимистично.

Избегавање санкција такође је подстакло економију. Руски производни погони, који су некада били у западном власништву, изнова су покренути под новом управом, истиче се у недавном извештају Централне банке. На почетку рата, санкције су довеле до тога да је било тешко руским фирмама да обезбеде инпут, што је одлагало производњу. Сада су, међутим, компаније успоставиле робусне ланце снабдевања са „пријатељским” државама. Више од половине добара увози се из Кине, што је двоструке већи удео него пре инвазије.

Руска економска отпорност је делимично последица ранијих стумуланса. Последњих година корпорације и домаћинства су иградили снажне финансијске билансе – што им је допуштало наставак потрошње чак и када су били суочени са повећаном инфлацијом, а омогућило им је и да избегну неизвршавање обавеза (банкрот) због високих трошкова задуживања.

Као и у другим деловима света, пад тражње за радном снагом је углавном резултирао опадањем непопуњених радних места, а не мањим бројем запослених. Подаци са сајта за запошљавање Хед Хантер сугеришу да је однос отворених радних места и тражилаца посла престао да расте. Пошто су имали потешкоће да пронађу раднике претходних месеци, шефови оклевају да допусте одлазак људи, осим уколико су приморани.

Како су се успостављали нови трговински односи, руски извозници су се усудили да подигну цене, подижући приходе и профит. Попуст на нафту коју Русија нуди кинеским купцима, на пример, пао је са више од 10 одсто почетком 2022. на око пет одсто данас. И овде није реч само о нафти. Путин се хвали порастом извоза сладоледа у Кину, истичући прошле недеље да је „почастио свог пријатеља, председника Си Ђинпинга”.

Као што сваки Рус зна – инфлација никад није до краја побеђена. Званичници Централне банке наводе да је очекивана инфлација и даље превисока. Највећа брига је да би рубља могла да девалвира, или због прениских цена нафте, или због нове рунде озбиљних санкција, или уколико Кина изгуби интересовање да подржава господина Владимира Путина. Ово су озбиљне бриге. Било како било, светски економски изгнаник поново јаше.