Јунак са Кошара затражио посао, Срби доказали шта могу кад се удруже

Ветеран са карауле Кошаре, Томислав Рачић (48), познатији као водник Пламен, остао је без посла, али већ у понедељак почиње да ради у крагујевачкој фабрици „Застава ТЕРВО“.

Сви припадници Војске Југославије који су на Кошарама били под Планемовом командом су преживели иако је сукоб са албанским терористима, које су подржавали страни плаћеници и НАТО снаге, био крвав, а своје кости је на Кошарама оставило 108 војника.

Речима да „народ још увек има своје хероје и да хероји имају свој народ кад затреба“, Томислав Рачић, храбри ратник без одликовања и признатог статуса борца јавно је захвалио свима који су му помогли да нађе своју „корицу хлеба“.

За РТ Балкан открива да је, од када је пре недељу дана обавестио јавност да је у потрази за послом, добио више стотина порука подршке, са различитим понудама и добронамерним саветима.

„Посла има колико хоћеш кад желиш да радиш, али овај начин преко друштвених мрежа је био најбржи јер ме многи знају. То се испоставило као исправан став, јер се јавило много познатих и непознатих људи, чак и превише. Сви они су ми бескрајно помогли, и то ми много значи и јако је важно, да чујемо једни друге кад је тешко, да се ујединимо и помажемо“, каже Рачић.

Он наглашава да су поједини погрешно схватили и пренели да је бескућник, инвалид, социјални случај и слично.

„Ништа од тога није тачно, ја сам човек у пуној радној снази. Нисам тражио милостињу, нисам кукао, мада је било људи који су ми нудили и новац. То не прихватам, све што ми је требало је да нађем посао. Сада је и то решено, добио сам понуду за рад на ремонту и монтажи војних возила у ‘Застави’. Ишао сам на разговор са директором и у понедељак почињем да радим“, открива водник Пламен.

нформација о томе да је бивши припадник 125 моторизоване бригаде без сталног радног ангажмана, убрзо је стигла до Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и до Града Крагујевца.

„Јесте, јуче смо имали састанак и обећали су ми помоћ у стицању борачког статуса“, наводи наш саговорник, коме су се током борби на караули Кошаре придружили отац Милорад и брат Звездан.

Министарство: Србија се данас поноси својим херојима

Састанку су присуствовали државни секретар Дејан Антић и представници града Крагујевца.

Након што су утврдили да Рачић није социјално угрожен нити без крова над главом, већ у потрази за запослењем и да је већ конкурисао код одређених привредних субјекта у Крагујевцу, обавезали су се да ће пружити сву неопходну подршку и помоћ у процедури признавања статуса борца.

„Прошла су времена с почетка 2000. када су српски борци били на маргинама друштва, стигматизовани и остављени без бриге и подршке сопствене државе. Данас се Србија поноси својим херојима, а нарочито онима који су се нашли у првим борбеним редовима на бранику отаџбине. Један од таквих момака је и водник Пламен из Крагујевца. Високо ценећи његов допринос у одбрани земље и наше колевке Косова и Метохије, у име министра Селаковића и у своје лично име, захваљујем се господину Рачићу на оданости отаџбини, исказаном херојству и патриотизму“, рекао је Антић.

Иако је приоритет у запошљавању за оне који су крварили за отаџбину једна од ставки у Закону о правима и условима за остваривање права бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова породица, изгледа да у пракси то није тако.

Драган Павловић из Удружења бораца Шумадије за РТ Балкан каже да велики број чланова ове организације живе на рубу егзистенције.

„Имамо члана који осам година живи без струје“, напомиње он.

На основу поменутог закона нашим херојима требало би да следују и права на личну или породичну инвалиднину, додатак за негу, дечији додатак, инвалидски или борачки додатак, породични додатак, бањско климатски опоравак, месечно новчано примање, решавање стамбеног питања, накнаде трошкова путовања или смештаја, повлашћене вожње, права на легитимацију, на ‘Борачку споменицу’ или помоћ у случају смрти.

Поједине локалне самоуправе такође доносе одлуке и правилнике о умањењу цене за комуналије, бесплатну или повлашћену вожњу у јавном локалном превозу, бесплатно паркирање, право деце на бесплатне уџбенике и слично.