Резолуција о Сребреници, коју, према незваничним информацијама, спрема бошњачки део мисије БиХ при УН, део је велике акције за дестаблизацију Републике Српске. Поред санкција, претњи, притисака, судских процеса и свакодневних саопштења тзв. високог представника и западних амбасадора, потребно је обновити стереотип о српском народу као геноцидном.
Овако др Ненад Стевандић, председник Народне Скупштине Републике Српске коментарише вест да бошњачки део мисије при Уједињеним нацијама у Њујорку, на челу са шефом мисије Златком Лагумџијом, ради на новој резолуцији о наводном геноциду у Сребреници.
Ово није први пут да бошњачки политичари и њихови међународни лобисти покушавају да у светској организацији покушавају да прогурају резолуцију којом ће српски народ означити као геноцидан, а Републику Српску као геноцидну творевину. Слично су покушали и 2015, када је резолуцију предложила Велика Британија. Тада, међутим, захваљујући руском вету, резолуција није усвојена.
Покушај спречавања међународне афирмације Српске
Према Стевандићевим речима, Република Српска је у протеклих годину дана остварила знатне резултате на међународном плану.
„Само ја сам посетио четири европска парламента, са Европљанима имамо готово свакодневне контакте. Председник републике имао је много међународних сусрета и са западним и са лидерима на Истоку. Намећући јој хипотеку Сребренице, покушава се спречити међународна афирмација Републике Српске. Унутрашњи притисак неће бити успешан без спољног притиска. Ово је само део комплетне игре“, наводи наш саговорник.
Бошњачка политичка елита нема ни могућности, ни снаге да сама изведе акцију предлагања нове резолуције у Сребреници и стога је Стевандић, како каже, убеђен да то раде у сагласности са западним „партнерима“.
Да се ради на подривању међународних позиција Републике Српске сагласан је и политички аналитичар из Бањалуке, Анђелко Козомара.
„Неке земље би могле да прећутно избегавају контакте са руководством Републике Српске. Не очекујем да резолуција буде усвојена, али ће се од Републике Српске правити простор који је настао на злочинима над Бошњацима. Дакле, Република Српска би имала лошији међународни положај него што га сада има“, сматра Козомара.
Уз то, према његовом мишљењу, страни инвеститори би такође били поколебани када су у питању улагања у Српску.
Без обзира на то што резолуција нема пролаз у савету безбедности, бошњачкој политичкој елити и њиховим менторима са Запада важно је да се стално говори о Србима као „негативцима“ из времена грађанског рата – да се слика о Србима као једних криваца за сукоб из деведесетих одржи како би и даље били предмет критика и осуда, додаје Козомара.
Бошњацима је потребан међународни сертификат
Бошњаци не могу да на други начин докажу да је у Сребреници почињен геноцид ако немају документ неке међународне организације, у овом случају УН-а, каже Козомара.
„Њихова „истина“ о Сребреници је последњих година на климавим ногама и на све могуће начине покушавају да ту „истину“ бране и оваквим поступцима, какав је организовао Златко Лагумџија у Њујорку“, коментарише он.
Према његовом мишљењу, Бошњаци, где год су амбасадори, нису амбасадори БиХ, него су амбасадори бошњачког народа. Тако се и Лагумџија „наместио“ да у УН-у гура резолуцију о геноциду у којој би Срби били проглашени геноцидним народом.
Не може се љуљати Српска, а да се не заљуља Босна
Говорећи о заједничком бошњачко-западњачком плану, Стевандић наводи један парадокс живота у БиХ. Никоме, па ни Бошњацима није у интересу нестабилна БиХ, јер, како каже, „не можеш да заљуљаш Републику Српску, а да не заљуљаш БиХ“.
„То је потпуно лудило. Ми смо део заједничке територије и сигурно је да ће све љуљати. То је потпуно погрешна перцепција, а она је увек индукована споља“, одговара Стевандић на питање како ће, не само могуће усвајање, већ и сам предлог резолуције утицати на политичке прилике у БиХ.
За разлику од Срба, Бошњаци су прихватили да се Босном и Херцеговином управља споља – зато унутар ње и нема консензуса.
„Сада је то у Сарајеву доминантна политика. Они и не схватају да је она усмерена и против њихових интереса“, констатује он.
Подсећамо, прошли предлог резолуције о Сребреници поднела Савету безбедности Велика Британија 2015. и она је требало да буде усвојена на двадесету годишњицу догађаја који Запад описује као геноцид.
У аргументацији против британског предлога, тадашњи шеф руске мисије при УН, Виталиј Чуркин, навео је да нацрт резолуције није избалансиран, да је политички мотивисан, ако и да неће служити напретку у Босни и Херцеговини. Он је навео податак да је „више стотина хиљада Срба морало да напусти своје домове“, као и да се „може закључити да су Срби патили као други, ако не и више“.
„Приступ према ком се из свих ратних злочина издваја само један, апсолутно је непримерен и продубљује ионако подељено друштво у БиХ“, рекао је тада Чуркин питајући се зашто није обележена четрдесета годишњица краја Вијетнамског рата.