Хрватски геополитичар: Рат између Русије и НАТО-а врло брзо би прерастао у нуклеарни

Иако Украјина, по својој геостратешкој и геоекономској важности, заостаје за енергентима засићеном блискоисточном регијом, кроз коју пролазе неки од најважнијих светских трговачких и пловних путева, управо ова земља остаје жариште где најлакше може да избије фатални фронтални сукоба између САД и Русије, пише геополитичар Зоран Метер за хрватски сајт „Геополитика њуз“.

Желе ли то на Западу да признају или не, Русију данас подржава велика већина земаља Глобалног југа, које су свесне да о исходу конфликта у Украјини зависе њихове амбиције да играју самосталнију улогу у свету, изван оквира вековне доминације Запада.

А то је и за Запад највећи проблем, а не питање какве ће границе убудуће Украјина и да ли ће ући у ЕУ или НАТО.

САД у украјинском конфликту, чији је почетак сазревао деценијама, задовољава или потпуни пораз Русије, или њено дуготрајно исцрпљивање, због чега се Москва не би могла фокусирати на преустројавање света које је већ у току.

Судећи по садашњем стању на фронтовима у Украјини и по стању руске економије, која се није урушила под западним санкцијама, овај рат ће завршити са сасвим другачијим резултатом од оног које је прижељкивао Запад. Отуда на Западу расте свеопшта нервоза, која се огледа и у све агресивнијој политичкој реторици, што је раније било сасвим незамисливо.

Поменути рат између Запада и Русије био би епохални сукоб, који би представљао трећи светски рат. Јер, без обзира што би се овај рат примарно водио у Европи, он би разорно утицао на глобалну економију, прекинуо све кључне ланце снабдевања и довео до осиромашења и дестабилизације и Запада и „остатка света“.

Оно што је још страшније, и на шта упозоравају многи стручњаци који се баве нуклеарном проблематиком, трећи светски рат између Русије и НАТО савеза врло брзо би прерастао у нуклеарни. Нико у њему не би имао право на пораз, који би их вратио деценијама уназад.

Трећи светски рат би темељно променио и демографску слику и политичку карту света. Другим речима, све кључне државе би морале да у том рату иду до краја, на све или ништа.
Да ли западне елите имају довољно памети да не започну рат са Русијом

Зато, колико год то парадоксално звучало, управо нуклеарно оружје представља најбољу гаранцију да трећи светски рат између Русије и НАТО-а никада неће започети, већ да ће се одвијати кроз читав низ посредничких (прокси) сукоба, не искључиво у Украјини, већ широм света, од којих би један могао захватити „шири Блиски исток“.

Заправо, деструктивно нуклеарно оружје игра улогу спасиоца помахниталог човечанства које би се, иначе, без превеликог устезања, веома радо међусобно истребило, што је већ два пута доказала не тако давна историја 20. века.

Ипак, ова констатација вреди само под једним нужним условом: да међу друштвеним и политичким елитама на Западу има довољно мудрости и разума, односно да постоји „здрави“ страх од нуклеарног оружја.

У сукобу у Украјини, поједини стручњаци сматрају да употреба тактичког нуклеарног оружја од стране Русије не би нужно изазвала идентичну реакцију НАТО-а, а још мање да би прерасла у нуклеарни рат стратешким оружјем између Русије и САД, јер америчке елите не желе да жртвују све што имају због Украјине.

Други у то нису сигурни, или чак мисле супротно, сматрајући да руска победа у рату, иако не представља егзистенцијалну претњу по Америку, значи праву катастрофу за међународни углед САД и за њене глобалне интересе.

Москва још званично не размишља о коришћењу нуклеарног оружја, нити њиме отворено прети. Размештај нуклеарног оружја на белоруском територију пре је упозорење до чега може доћи уколико ствари измакну контроли. Међутим, ако НАТО испоручи далекометне крстареће ракете Кијеву за ударе по дубини руског територија, то би означило драматичну ескалацију.

Чини се да за сада Русија оставља прилику САД за „часни узмак“ из Украјине. Наравно, Москва не нуди рецепт Вашингтону како да то учини. САД су једноставно предубоко „ушле у игру“, са погрешним проценама о руском слому. То очигледно препушта самим САД.

Можда ћемо то, закључује Метер, сазнати после америчких председничких избора у новембру, када буде именована нова администрација.