РТ Балкан истражује: Хоће ли Србија усвојити резолуцију о геноциду над Србима у НДХ

Питање усвајања резолуције о геноциду над Србима у Независној држави Хрватској биће поново покренуто у српском парламенту – тако барем обећава народни посланик проф. др Бранимир Несторовић из покрета „Ми – глас из народа, проф. др Бранимир Несторовић“.

Несторовић објашњава за РТ Балкан да ће ово можда бити „четврта срећа“ јер три пута је српској скупштини подношен предлог резолуције о геноциду у НДХ и ниједном није прошао.

„То је заиста срамотно. Последњи пут када је поднета резолуција (јануар 2022, прим.аут) за њено уврштавање у дневни ред заседања гласао је 41 посланик. А можда је то и ‘успех’ јер први пут када је поднета резолуција за њу је гласало свега 11 посланика“, каже проф. др Несторовић.

Народни посланик Александар Павић, такође из Несторовићевог дела покрета „Ми“, потврђује да ће, након формирања Владе Србије, покренути поново ово питање у Скупштини Србије.

„Што се тиче самог текста резолуције, не верујем да ће се битно разликовати од претходних. У сваком случају, нећемо то радити на своју руку већ у договору са људима са тог простора и онима који су преживели те логоре, а има их још мало који су живи. Има више удружења Срба Крајишника, сигурно ћемо да се консултујемо и са њима“, објашњава Павић.

Скупштини Србије, иначе, подношен је и предлог „Резолуције о геноциду у Сребреници“ и то у више наврата. Један од тих предлога поднели су 2016. године посланичке групе ЛДП-СДА Санџака и ЛСВ-Зелена странка и то са захтевом да се усвоји по хитном поступку. Једна од предлагача сребреничке резолуције Мариника Тепић образлагала је тада у Скупштини Србије да „геноцид није питање броја, да ли је жртава било 100 или 100.000, него је питање намере, да се неки народ истреби да нестане“.

Срба страдалих у НДХ није било ни 100 ни 100.000 већ, према проценама историчара, више од милион који су били жртве систематског истребљења: убијања, прогона и покрштавања. Такође, већ у првим недељама свог постојања НДХ је донела цео сет расних закона који су се тицали обесправљивања и отвореног прогона Срба, Јевреја и Рома – геноцидна намера је била очигледна већ у првом месецу независности НДХ.

И док је Скупштина Србије још једном пропустила да осуди као геноцид усташке злочине над сопственим народом, Хрватска је, с друге стране, 2023. преузела годишње председавање Међународном алијансом за сећање на Холокауст (ИХРА) које је завршила овог марта. С каквим резултатима (никаквим, ако је веровати њиховим организацијама) мање је битно у односу на почаст која јој је исказана као држави особите „антифашистичке“ традиције.

Једну од резолуција о осуди геноцида у НДХ, 2017. године поднео је народни посланик Миодраг Линта из Савеза Срба из региона. Уз њу, поднео је и предлог закона о оснивању меморијалној центра посвећеног српским жртвама у НДХ. Како каже за РТ Балкан, у резолуцији је, између осталог, наведено да је у НДХ дошло до извршења унапред осмишљеног плана истребљења и уништења српског народа, да се геноцид десио у три вида (масовним убијањем, покрштавањем и протеривањем). Затражено је да хрватски Сабор осуди овај геноцид, да се обележе стратишта и места страдања, инсистира на ексхумацији жртава НДХ-а где год је то могуће…

„Тада није било довољно гласова да би моји предлози дошли на дневни ред. Али, мислим да би било врло важно да наша држава коначно донесе предлог резолуције о геноциду не само над Србима, него и Јеврејима и Ромима у НДХ. И да се оснује меморијални центар геноцида над Србима у НДХ. То су два кључна предуслова да Србија започне борбу за међународно признање геноцида над српским народом у злогласној НДХ“, истиче Линта.

Ових дана „Покрет Срба Крајишника“ покренуо је кампању под слоганом „Време је“ за усвајање резолуције о геноциду над Србима у НДХ непосредним прикупљањем потписа и преко онлајн петиције.

Председник овог покрета Миле Боснић објашњава за РТ Балкан да је циљ да се прикупи довољно потписа како би се скупштини предала иницијатива за усвајање резолуције, а ако се ту поново застане, да се скупе потписи за одржавање референдума о овом питању.

„Овог пута нећемо стати, стопирати и завлачити док сачекамо шта ће рећи Ватикан, шта ће рећи Хрватска. Ићи ћемо до краја са нашом иницијативом“, истиче Боснић.

Он истиче да за разлику од претходних резолуција ова носи назив Резолуција о осуди геноцида над Србима у НДХ – дакле без Јевреја и Рома.

„То је из једноставног разлога што је геноцид и над Јеврејима и над Ромима већ међународно признат, има своје посебно име, Холокаусти или Шоа и Порајмос, као и датум када се обележава сећање на жртве. Срби, међутим, ни сами још нису усвојили резолуцију о геноциду у НДХ, немају ни назив ни утврђен дан сећања на жртве геноцида у НДХ“, напомиње Боснић.

Он додаје да је геноцид над Србима директан производ НДХ, за разлику од геноцида над Јеврејима и Ромима који су вршени по налогу Немачке, како истиче.

„Уз предлог назива геноцида и датума обележавања сећања на српске жртве, у овом документу се показује и да су се свих пет тачака из резолуције о геноциду УН апсолутно десиле Србима у НДХ“, каже Боснић.

Он напомиње да је циљ усвајања не само да се након што је усвоји српска скупштина, иде на међународно признање геноцида над Србима у НДХ и резолуција пошаље парламентима других држава, већ и да се стане на крај ревизионистима.

„Они иду полако, најпре хоће да геноцид сведу само на Јасеновац, што није тачно јер геноцид се дешавао на целом простору НДХ, па онда иду на број и умањивање. Такође, геноцид је и издвајање деце силом из једне средине у другу. Уз то, хрватски историчари сада тврде да то није била ни независна ни држава јер ако нема државе нема ни геноцида. На овај начин се спречава таква безобразна ревизија. Као и покушаји да директног учесника геноцида из Католичке цркве прогласите свецем“, истиче Боснић.