Слободан Иконић: Америчка запета и српски избори

Уишчекивању финалног извештаја ОЕБС-ове Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) о изборима у Србији, представници проевропског дела опозиције су се разлетели по Европи не би ли издејствовали међународну истрагу децембарских избора. Чланови коалиције „Србија против насиља” (СПН) путују у Брисел, где ће се састати с представницима Европске комисије, од које се очекује да покрене истрагу. Одмах потом путују у Париз, а затим ће своје налазе о изборној крађи представити и члановима парламената и влада многих држава чланица Европске уније.

Независна међународна истрага требало би да у потпуности испита главне притужбе о преварама на свим нивоима децембарских избора у Србији – парламентарним, покрајинским и изборима за Град Београд – а требало би да јој претходи ад хок мисија за утврђивање чињеница, чији би задатак био да прикупи податке и постави основ за ефикасну истрагу, наводи се у предлогу који су припремили чланови РИК и ГИК у име коалиције „Србија против насиља” јер су, како кажу, српске управне и правне институције „заробљене” а њихово „верно” учешће у истрази „није вероватно”.

Иако још (у тренутку писања овог текста) није познато како ће изгледати коначан извештај посматрачке мисије OДИХР-а, од њега зависи на који ће се начин ЕУ поставити према властима Србије. Зато су из СПН и појурили у Брисел и друге европске центре на „таласу” недавне резолуције Европског парламента, а којом се захтева међународна истрага избора у нашој земљи. На првом месту очекује се како ће Европска комисија, са Урсулом фон дер Лајен на челу, реаговати на захтев Европског парламента да оформи независну међународну комисију која ће истражити све што се у Србији десило 17. децембра.

Позив на окупацију

Многи већ тврде да извештај ОДИХР-а неће много одступати од кључних одредби прелиминарног извештаја који је објављен дан након избора. Он ће, пре свега, садржати одређени број препорука о томе како унапредити и побољшати изборни процес у Србији, а председник Србије Александар Вучић већ је замолио Владу да их уважи.

„Све што буде дошло као препорука (ОДИХР) за било које будуће изборе у потпуности треба озбиљно да сагледате и да их позовете да присуствују предстојећим локалним изборима који ће се одржати у мају или јуну. Важно је да покажемо да смо транспарентни и да ништа не кријемо и да желимо да прихватимо њихово надгледање тих избора како би могли да покажу целом свету шта је стварна истина у вези тих избора”, рекао је Вучић.

Знајући да резолуције Европског парламента немају обавезујућу снагу – губитници децембарских избора траже да „ЕУ направи проверу”, а неки опозиционари се надају да ће ЕУ послати чак две експертске мисије у Србију, једну из ЕП а другу из ЕК – као и то да власт не може да забрани рад ниједној међународној комисији јер је Србија чланица УН, ОЕБС-а и Савета Европе и држава кандидат за чланство у ЕУ..

Они, очигледно, занемарују да је – на позив Србије – припрему и спровођење децембарских избора званично надгледала ОДИХР. Мисију је предводио амбасадор Алберт Јонсон са тимом од 11 међународних стручњака, као и 30 посматрача, распоређених по Србији. Осим тога, ОДИХР је ангажовао 250 краткорочних посматрача неколико дана пре избора.

Премијерка Србије Ана Брнабић сматра да би међународна истрага о изборима у Србији била директно кршење суверенитета и да то не би дозволила ниједна земља на свету. „Међународна истрага значи да више немате сопствене институције, да постоје странци који могу да дођу и да раде шта год желе у вашој држави, укључујући и да испитују ваше грађане. То је једнако окупацији”, рекла је Брнабићева, уз поруку да је Влада Србије спремна да настави сарадњу са ОДИХР-ом, канцеларијом ОЕБС-а за демократске институције и људска права.

Званичници Србије су могућност таквог захтева упоредили са аустроугарским ултиматумом Србији из 1914. године (премијерка Брнабић и министар одбране Србије и председник СНС Милош Вучевић), да би у заштиту проевропске опозиције устала ко други до Дубравка Стојановић – перјаница „друге Србије” – да би објаснила како је ултиматум из 1914. био повод да би Аустроугарска напала Србију, док је резолуција Европског парламента „реакција на украдене изборе у земљи кандидату за чланство у ЕУ. То је била претња Аустроугарске слободи Србије, а сада претња слободи Србије долази изнутра, од владајућег режима”, наводи Стојановићева.

Али, да се не заборави, Европски парламент је донео резолуцију на основу врло сумњивог извештаја својих посматрача (Клемен Грошељ, Андреас Шидер и Стефан Шенах испред Савета Европе) који су у Србији већ добили епитет „радио Милева”, што ће рећи да су били нејасни, непоуздани и веома пристрасни. И све то пре извештаја ОДИХР-а.

Зато је Владимир Билчик, известилац Европског парламента за Србију, због изјаве „да би било необично предвиђати било какву међународну истрагу у контексту избора”, од прозападне опозиције оптужен да се „понаша као заступник и лобиста Александра Вучића”.

А како Запад, у ствари, види изборе у Србији, појаснио је немачки недељник Унзере цајт, наводећи да је опозициону листу СПН Запад подржао са циљем не само промене власти већ и стварне промене режима у земљи – јер Вашингтон, Брисел и Берлин желе да Србија коначно одустане од политичке неутралности и добрих односа са Русијом и Кином – али да је „Србија остала отпорна”.

„Леп поклон за опозицију у Србији коју подржава Запад – владајућа листа председника Александра Вучића је, након пребројавања свих гласова, јасно победила на парламентарним изборима 17. децембра и потиснула изазиваче на своје место”. Унзере цајт указује да је после неуспеха на парламентарним и локалним изборима у децембру, прозападни опозициони савез „Србија против насиља” покушао да организује масовне протесте. Међутим, ново издање обојене револуције није уродило плодом. Позиви на демонстрације углавном су били концентрисани на Београд и били су усмерени против наводне масовне изборне преваре. Протести су достигли врхунац 24. децембра када су демонстранти покушали насилно да уђу у Скупштину града. Пробуђена су сећања на упад у Скупштину 2000. године – који су организовали од ЦИА обучени активисти ‘Отпора’ после рата НАТО пакта против Југославије, којим је прекршено међународно право, а који је резултирао свргавањем тадашњег председника Слободана Милошевића”, подсећа недељник.

У тексту се констатује да влада и грађани Србије нису били импресионирани „насилном побуном”, већ су одговорне институције радиле свој посао.

Обојена демократија

Овај недељник је само подсетио на оно што је рекао Мајк Бенц – извршни директор Фондације за слободу на интернету и некадашњи званичник Стејт департмента задужен за сајбер безбедност – у интервјуу са Такером Карлсоном. Говорећи о „претњама демократији” код куће, због чега се користе методе проверене у иностранству, Бенц је том приликом поменуо и Југославију, односно српског председника Слободана Милошевића.

„То су исти људи који су тврдили да морамо да ‘донесемо демократију’ у Југославију. То је значило уклањање Милошевића или било које друге владе у свету како би се ‘сачувала демократија’. Ако је демократија сада ‘угрожена’ код куће, онда ти људи имају нове послове”, рекао је Бенц.

Издвојио је немачки Маршалов фонд (чији је потпредседник и директор њиховог пројекта Балканског фонда за демократију једно време био и Иво Вејвода, садашњи председник Управног одбора Института за филозофију и друштвену теорију у Београду) који је служио као полуга америчке меке моћи у Европи након Другог светског рата, као и Национални фонд за демократију (НЕД), који је повезао америчку владу са водећим медијима попут Вашингтон поста и Њујорк тајмса. Реч је о организацијама које су активне и у Србији – односно које помажу различите НВО широм Балкана.

Карлсонов гост је говорио и о ницању нових институција и центара, попут Станфордове интернет опсерваторије, на чијем челу се налази некадашњи амбасадор САД у Русији из периода Обамине администрације Мајкл Макфол. „Он је написао књигу о томе како се успешно спроводи обојена револуција у седам корака, што укључује потпуну контролу медија и друштвених мрежа, јачање грађанског друштва и оспоравање легитимитета избора”, објашњава Бенц.

Мек Фол је на Твитеру (Иксу) пре неколико година открио је да је ЦИА финансирала опозицију у Србији уочи Петог октобра (петооктобарска превирања у Југославији теоретичари недвосмислено сврставају у обојене, односно инсцениране револуције, документујући то у званичним изјавама учесника). Дакле, оспоравање избора је једна од метода обојених револуција, али смо – писањем немачког недељника Унзере цајт, видели да ново издање обојене револуције није уродило плодом – тако да је проевропској опозицији остала нада у наметнуту међународну истрагу.

До те истраге може доћи само на позив званичних органа Србије, као што је то било 1996. године. Ако се присетимо тих догађаја од пре тридесетак година, у другом кругу локалних избора у Србији коалиција опозиционих партија „Заједно” победила је у већини великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац, што је власт покушала да фалсификује (свуда где је изгубила изборе, лева коалиција је преко својих контролора улагала приговоре иако су они претходно потписали записнике) изазивајући тромесечне масовне грађанске протесте, да би на крају био донет lex specialis.

И на минулим децембарским изборима сви записници су уредно потписани, чак су и страни посматрачи сами пријавили да нису видели ниједну неправилност на њиховим бирачким местима, па се примедбе углавном односе на неодређене и недоказиве наводе. Рецимо, наводне велике пријаве пребивалишта на неким адресама за правне органе и није неки доказ ако је то урађено уредно, са личном картом. О томе се говорило још пре избора, али је „фрка” подигнута тек када је опозиција схватила да је лоше прошла на изборима.

Америчке поруке

Али да на Западу нису баш сви усаглашени или, боље рећи, да није тренутак за тако радикалан напад какав би, рецимо, желела нама добро позната Виола фон Крамон – показао је одмах после избора Кристофер Хил, амбасадор САД у Србији, наглашеном изјавом да се САД радују наставку сарадње са Владом Србије о питањима обостраног интереса.

Сада је то, уочи објављивања извештаја ОДИХР-а, учинио амерички изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар изјавом за „Глас Америке” да Србија треба да примени препоруке ОДИХР-а до наредних избора. Очигледно је Ескобар већ упућен у његову садржину јер је рекао да извештај ОДИХР-а, као тела ОЕБС-а, о неправилности на изборима одржаним 17. децембра у Србији „темељан и фер” и да се од Србије очекује да поступи по тим препорукама пре наредних избора.

Према његовим речима, важно је да у Србији постоји правни процес кроз који опозиција адресира своје забринутости. „Желимо да институције раде свој посао и да озбиљно размотре те жалбе. Али каква год влада да буде изабрана, очекујемо од ње да оснажи демократске институције у Србији, да настави са дијалогом и путем ка ЕУ. И мислим да су то жеље и свих људи у Србији”, поручио је Ескобар.

Изјава специјалног америчког изасланика за Западни Балкан да Србија мора да примени препоруке ОДИХР до наредних избора и да ће САД владу Србије сматрати легитимном, јасно одражава америчку позицију – што у делу опозиције која се буни и њеним поборницима тумаче као „спасавање редова Вучића” – алудирајући на познати филм, односно да „Вучића треба сачувати и поред оштрих критика које долазе из Европе, како би Вучић заокружио независност Косова, одаљио се од Русије и Кине и пристао на експлоатацију литијума”.

Биће са Запада још речи о протеклим изборима, али је мало вероватно да, после наглашених америчких изјава, дође до неке радикалније акције, попут оспоравања изборних резултата и наметања међународне истраге, што не значи да се у будућности неће посегнути за оних седам елемената обојених револуција.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Печат

Насловна фотографија: ssp.rs