План Запада био да декласира руску економију: Ни после две године под санкцијама не могу јој ништа

Незапамћене санкције према једној земљи, ни две године након почетка Специјалне војне операције, нису успеле да пољуљају руску економију. Мрачне прогнозе, да ће искључивање Русије из СВИФТ-а бити равно нуклеарној катастрофи или изјаве америчког председника Жозефа Бајдена да ће руска рубља постати рушевина, остале су само пусте жеље Запада.

Руска економија, најављивали су надмено, биће „обогаљена санкцијама“ немачки медији су писали да је Европа на руске банке бацила „финансијску атомску бомбу“, а Бела кућа је прогнозирала да ће руски БДП бити оборен за 15 одсто и да ће „бити избрисано последњих 15 година економског напретка“ Русије.

Циљ је био „колапс читаве руске економије“, како је открио француски министар финансија Бруно ле Мер, али прижељкивану пропаст руске привреде нису успели да постигну ни са 13 досадашњих пакета, у које су спаковали више од 17.000 санкција. Москва се брзо опоравила од свих удараца, успела је да се прилагоди новим условима, преоријентише на нова тржишта, и упркос негативним прогнозама Запада прошле године чак региструје и раст.

Упражњено место страних компанија које су напустиле руско тржиште попунили су руски произвођачи. Држава је спречила економски колапс, а са великим проблемима суочиле су се, пре свега, земље Европске уније, које су пристале на низ за њих непогодних корака под утицајем САД и тако још више погоршале свој положај на међународној сцени. Као резултат свега, незапосленост у Русији од 3,2 одсто је сада на рекордно ниском нивоу, и упола мања него у ЕУ.

Русија је показала да, и кад Европа неће, има ко хоће да купи руске енергенте. Нафта наставља да тече ка новим тржиштима, а континуирана глобална потражња за руским енергентима помаже да се државна каса пуни. Tоме доприноси и готово несмањена тражња из Европе, иако је признање те чињенице табу тема у ЕУ.

Како је рекла Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Русије, једна од последица санкција била је и „комплетна стратешка реконструкција руских спољно-економских односа“.

„Оно што је остало од трговинског промета Русије са свим земљама ЕУ данас је упола мање од трговинског промета Русије са само једном земљом – Кином“, поручила је Захарова.

Према подацима Светске банке, на крају 2022. године руска економија је по кључном показатељу БДП-а, паритету куповне моћи, претекла Немачку, некадашњи „мотор Европе“, и избила на прво место.

ЕУ је брзо постало јасно да се, упркос невероватно широком пакету санкција, и одласку компанија из Русије, привреда неочекивано добро држи.

Председник Русије Владимир Путин је изјавио да је раст руске економије превазишао све прогнозе прошле године, а да је руски БДП, према последњим подацима, порастао за 3,6 одсто.

То је, како је објаснио, више од средњих вредности раста БДП-а у свету, будући да оне износе три одсто, док је темпо развоја економије развијених земаља износио у просеку 1,5 одсто. он је истакао да су тако добри резултати постигнути захваљујући унутрашњим капацитетима земље.

Санкције промашиле мету

Антируске санкције и ограничења увоза постали су покретачи економског раста и развоја домаће производње. Русија је успела да пронађе нова логистичка решења и шеме плаћања. Све се гласније поставља питање да ли су санкције промашиле мету и јаче погодиле поједине европске државе, него Москву.

Поремећај у снабдевању, довео је до раста цена гаса и нафте, што је ишло на руку Русији, јер је тако повећала своје буџетске приходе, а европске државе, посебно Немачка, која се традиционално ослањала на јефтине руске енергенте, почела је да губи тло под ногама. Санкције су јој се вратиле као бумеранг.

Иако су на почетку стизале најаве о „колапсу руске привреде“ и „егзодусу европских компанија“, „пропасти рубље“, чак и западна штампа мења наратив, па сада доминирају наслови о „посртању европске привреде“ и  „највећем економском паду у историји ЕУ“, док је рецесија постао термин који се најчешће употребљава у описима стања економије Европе.

С друге стране, ММФ је признао да се у претходној прогнози прерачунао и да је потценио руску економију, па јој сада предвиђа бољу 2024. годину чак и од Централне банке Руске Федерације. Према новој рачуници, ММФ сматра да ће БДП расти 2,6 одсто, уместо 1,1 одсто, колико су раније предвиђали.

„Дефинитивно је чињеница да руској економији иде боље него што смо ми и многи други очекивали“, рекао је главни економиста ММФ-а Пјер Оливер Гуринша за „Фајненшел тајмс“.

У исто време, прогностичари ММФ-а предвиђају привреди еврозоне раст од једва 0,9 одсто, док ће америчка економија успорити раст на 2,1 одсто. Последњи подаци из највеће европске привредне узданице, показују да је немачки приватни сектор и даље у паду. Закључак најновијег извештаја агенције „Маркит економикс“ је да посебно забрињава ситуација у производњи.

Статистика показује да план Запада да декласира руску економију није успео. Или, у спортском жаргону – погледајте семафор.