То је њихова слобода: Запад показује како ће да прође свако ко им истину гурне у око Никола Јоксимовић

Случај Џулијана Асанжа типичан је политички процес од кога САД неће да одустану како би показали како ће проћи сваки следећи ко покуша да уради оно што је он урадио. Асанж је сужањ модерног доба који чами у затвору без одлуке суда.
Овако новинар листа „Политика“ Никола Тркља коментарише последњи покушај Џулијана Асанжа да се пред судом у Лондону избори за право да не буде изручен Америци, где би могао да буде осуђен на 175 година затвора по седамнаест тачака оптужнице.
Асанж разоткрио систем деловања САД
Асанжова голгота почиње 2010, када је његов Викиликс објавио снимак америчких хеликоптера како у Багдаду 2007. убијају мноштво људи, међу којима су била и два новинара агенције Ројтерс. Након тога, Викиликс је објавио на хиљаде интерних докумената америчке дипломатске службе у којима се критикују светске вође, од руског председника Владимира Путина, преко европских политичара, до саудијске краљевске породице.

„Асанж је тиме разоткрио систем који је Америци омогућио да контролишу електронске и друге поруке, на основу чега се видела стратегија њиховог међународног деловања у последње две, три деценије“, истиче Тркља.

Са новинарске тачке гледишта, то што је Асанж учинио сасвим је легитимно, додаје наш саговорник. Ако новинар процени да је нешто што жели да објави у интересу јавности, он то и чини.
Тада је, како Тркља каже, почела лакрдија – против Асанжа је покренута кампања како би се доказало да он није новинар, него НВО активиста. Тиме би његов положај био измењен, јер политички активисти не подлежу правилима новинарске етике. Шведско тужилаштво је тражило његову екстрадицију, по оптужби две жене за силовање. Британско тужилаштво је тражило Асанжово хапшење, а он је нашао уточиште у амбасади Еквадора у Лондону, где је провео седам година, од 2012. до 2019. Иако је Шведска одустала од оптужби, Асанж се нашао у британском притвору, у затвору Белмарш.
Гласно ћутање новинарских удружења
Све што се догађало у случају Џулијана Асанжа, разоткрива причу о томе колико новинари могу да буду независни ако гурну прст у око најмоћнијој сили на свету и колику солидарност западних еснафских удружења могу да очекују, каже Тркља.

„Нико из великих западних медија, пошто је био притворен није се за њега заложио. Чак је и британско правосуђе које симулира да није под утицајем америчке државе, рекло да ће му дозволити да оде када изађе из еквадорске амбасаде. И нико не може да објасни који је он то британски закон прекршио да су морали да га ухапсе“, објашњава он.

Ни западна новинарска удружења нису се претргла и инсистирању да Асанж буде ослобођен. Послала су, тек про форме, неколико саопштења. Тако је поступала чак и Аустралија, држава у којој је Асанж рођен – тек после десетак година, аустралијски званичници сетили су се да питају за здрављу свог грађанина, указује Тркља.

Иста матрица против Асанжа и против Такера Карлсона
По истој матрици по којој је вођена кампања против Асанжа да није новинар, води се и кампања против Такера Карлсона, због његовог недавног интервјуа са руским председником Владимиром Путином.
„Исти амерички мејнстрим медији, који су водили кампању против Асанжа, сада имају негативан приступ према човеку који је разоткрио њихову немоћ у смислу да може да каже нешто мимо наратива који они о догађајима у свету пласирају већ тридесет година. Асанж је то урадио бруталније. Он је на видело изнео доказе који разоткривају механизам како се води америчка спољна политика на глобалном нивоу и како Американци врше притиске на поједине земље“, каже Тркља и подсећа да се из докумената које је Викиликс објавио тачно видело како америчка администрација утиче на доношење политичких одлука балканских држава.

Оно што је нашем саговорнику посебно занимљиво је, како каже, начин на који је Асанж објавио документа. Он је одабрао пет најугледнијих западних новина, знајући да веб сајтови који објаве документа могу ду буду укинути моментално. Угледни листови, пак, морали су, хтели-не хтели да објаве вест.
Карлсон је, пак, имао други приступ.

„Он је омогућио другој страни да се појави у западном медијском простору, пре свега захваљујући ономе што је договорио са Илоном Маском. Јер, на Западу је технички онемогућено да пратите руске медије. Интернет, који је словио за медиј који омогућава да проверите сваку информацију, не дозвољава приступ руским базама података“, објашњава Тркља.

Џулијан Асанж данас излази пред лондонски суд, што је, како се сматра, његова последња правна битка да се спречи екстрадиција у САД. испред суда окупиле су се Асанжове присталице.
Врховни суд у Лондону је заказао дводневну расправу о томе да ли Асанж може од Апелационог суда да тражи да се спречи његово изручење, међутим ако суд не дозволи да жалба иде на апелацију то значи да би Асанж могао да буде изручен САД.