Помен убијеним Србима у нападу код Подујева, породице и даље чекају на правду

Пре тачно 23 године извршен је бомбашки напад на аутобус „Ниш-експреса“ код Подујева, у којем је убијено 12, а рањено 43 Срба, и за који нико није правоснажно осуђен. Годишњица ће и овде године бити обележена у Лапљем Селу.
У нападу који се догодио 16. фебруара 2001. године, када је први од шест аутобуса прелазио преко моста испод кога је била постављена мина, најмлађа жртва је био двогодишњи Данило Цокић.

Флорим Ејупи, чији је ДНК пронађен на месту са којег је активирана бомба, осуђен је на 40 година затвора због тог злочина, али га је Еулексов суд ослободио због недостатка доказа.

У оптужници је писало да је одговоран за убиство Ненада Стојановића, Драгана Вукотића, Лазара Милкића, Снежане Здравковић, Данила Цокића, Сунчице Пејчић, Небојше Цокића, Мирјане Драговић, Милинка Краговића, Веље Стакића, Слободана Стојановића и Живане Токић.

Нову истрагу могу да покрену само косовске власти

Нову истрагу у вези бомбашког напада на аутобус „Ниш-експреса“, али и других напада на Србе, попут убиства жетелаца у Старом Грацку и убиства деце у Гораждевцу, могу покренути само локалне косовске власти, а не Еулекс.

Из Еулекса су својевремено за Косово онлајн на питање да ли би ова Мисија поново могла да отвори истрагу око напада у Ливадицама у случају појављивања нових доказа, навели да су у „јуну 2018. године окончане функције извршног правосуђа Мисије ЕУ за владавину права на Косову (ЕУЛЕКС)“.

„Тачније, Еулекс је предао 495 полицијских досијеа о организованом криминалу, 434 полицијских досијеа ратних злочина, списе предмета несталих лица, судске списе којима управља само Еулекс и више од 1.400 тужилачких досијеа“, саопштио је тада Еулекс, истакавши да након завршетка процеса примопредаје, релевантне косовске власти сада имају „пуну одговорност за списе предмета и повезане доказе које је предао Еулекс“, наводи се у одговору и додаје да се за више информација обратимо надлежним локалним властима.

У серији поверљивих докумената Унмика, у које је РТС имао увид, наводи се да су Кфор и Унмик су унапред знали да „деветочлана терористичка ћелија“ спрема напад на аутобусе који су превозили Србе, а остало је нејасно због чега су Еулексове судије одлучиле да одбаце доказе на основу којих је Флорим Ејупи у првостепеном поступку осуђен на 40 година робије.

Експлозивна направа од 100 килограма

Дакле, 16. фебруара 2001. године на брду код села Ливадице седела су два мушкарца и чекала пролазак конвоја српских аутобуса. Бомба, начињена од готово 100 килограма експлозива, била је скривена у цеви за дренажу испод магистралног пута.

Непосредно пре проласка аутобуса, развукли су жицу до дебла које се налазило на узвисини изнад пута, запалили цигарете и чекали. На сигнал трећег припадника те групе, привезали су жице за акумулатор и активирали бомбу у тренутку када се аутобус „Ниш-експреса“ налазио тачно изнад цеви за дренажу.

Силина експлозије подигла је аутобус у ваздух и одбацила га петнаестак метара далеко од места на којем се бомба налазила, наводи се у Унмиковим документима начињеним непосредно после напада.

У форензичком делу истраге, који је уследио одмах после, на месту са којег је бомба активирана пронађени су опушци цигарета.

Недуго затим, наводи се у извештају Унмика, наређено је да се кратер који је настао после експлозије затрпа – како би саобраћај нормално функционисао, а истражитељи тврде да су на тај начин уништени докази. Наредбу да се кратер затрпа издали су официри Кфора.

Ипак, недуго после напада откривено је да ДНК пронађен на неколико опушака са места са којег је активирана бомба одговара ДНК повезаним са случајем убиства у Немачкој из 1997. године, за које је осумњичен Флорим Ејупи.

Током суђења за бомбашки напад код Подујева, заштићени сведок „Алфа“ рекао је да му се Ејупи поверио да је лично активирао експлозив.

Потрага за Ејупијем трајала је више од годину дана, а у акцији хапшења, према документима Кфора, учествовало је безмало 3.000 британских и норвешких војника, укључујући и специјалце из САС-а.

Ухапшено је укупно 27 косовских Албанаца, од којих су четворица задржана у притвору.

Тројица су недуго затим пуштена на слободу, али је Флорим Ејупи, у то време активни официр Косовског заштитног корпуса, задржан у притвору у Приштини. На слободу су пуштени Јусуф Велију и Авди Бехљуљи, а са једним од њих двојице је, према документима из истраге, Ејупи разговарао телефоном непосредно пре напада.

„После хапшења Флорима Ејупија, никоме од истражитеља Унмикове полиције није било дозвољено да му приђе док се налазио у притвору у Приштини. Забрана је стигла директно са врха (Мисије УН). Непосредно пошто сам то сазнао видео сам како полеће амерички хеликоптер“, рекао је за портал РТС високи званичник Унмикове полиције који је желео да остане анониман.

Званично, Кфор и представници америчког контингента на Косову никада нису потврдили да је Ејупи пребачен у Бондстил, а цео случај је у огромној мери закомпликовао ионако сложене односе између Унмикове полиције и Кфора, који из разних разлога нису размењивали обавештајне податке.

Британци имали обавештајне податке, напад могао да буде спречен

Да ствар буде сложенија, бомбашки напад код Подујева могао је, без великих проблема, да буде спречен, јер су Британци, извесно време пре експлозије, добили обавештајне податке о датуму и броју људи коју су учествовали у планирању.

У поверљивом извештају насталом током истраге о нападу код Подујева наводи се да је на развој догађаја утицао низ фактора, па војници који су били упућени да обезбеде пут нису стигли да провере део на којем се напад и догодио.

У поверљивом извештају Унмика пак наводи се да је за напад „одговорна деветочлана терористичка ћелија“, која је акцију код Подујева предузела како би „застрашила српско становништво на Косову“.

Бег из Бондстила

Ејупи је, недуго после пребацивања у Бондстил, успео да побегне тако што је просекао отворе у жици маказама, које му је у зељаници донела породица. За америчке снаге при Кфору, бег није био претерано велико изненађење, па је, после истраге, обезбеђење притворске јединице у Бондстилу ојачано додатном жицом и стражарским кулама.

Његов бег се показао „згодним“ за челнике Кфора и Унмика, који су и пре овог случаја „заустављали“ истраге против низа бивших команданата ОВК, укључујући Самија Љуштакуа и Сабита Геција. На интервенцију челника Унмика и Кфора, у прве две година мандата међународних мисија на Косову ослобођено је двадесетак бивших припадника ОВК, од којих је најмање један био на потерници Интерпола.

Ејупи је, на крају, ухапшен јуна 2004. године у Тирани, заједно са Фаиком Шаћиријем и Џеватом Косумијем и предат у руке Унмику, а у суђењу које је уследило, осуђен је на 40 година затвора, али га је жалбено веће ослободило због недостатка доказа.

Флорим Ејупи је 2014. године још једном ухапшен, овог пута због убиства две особе, припадника косовске полиције и службеника Унмика 2004. године. Ејупи и двојица наводних сарадника су убрзо пуштени из притвора, а пред врата сведока Шкумбина Мехметија је у међувремену остављен пакет у којем су се, према извештају Еулексове полиције, налазиле бомба, маска и цуцла.