Борис Мјачин: БОГОБОРЦИ ЈУРИШАЈУ У ПРОВАЛИЈУ

Пишу да су америчке власти одбиле Путинов предлог о окончању рата.
То је било предвидљиво. О томе сам говорио 9. фебруара, одмах након Путиновог интервјуа са Такером Карлсоном: мир је немогућ у блиској будућности. Помирити се са Русијом сада значи урушити све за шта су ратовали последње 2 године (или последњих 10 година, зависи како се рачуна). Помирење са Русијом било би медијски јасно оцењено као пораз. То не би прихватиле ни корумпиране америчке елите, ни гласачи, ни сателити Сједињених Држава, којима су руке и ноге везане страхом, кукавичлуком и жељом да се по сваку цену сачува познати „цивилизовани“ свет.

То значи да ће њихов пораз бити много страшнији и болнији. „Ко хоће да спасе душу своју, изгубиће је“, рекао је Христос (Матеј 16:25). И био је у праву. Не постоји ништа деструктивније од озлоглашеног „инстинкта самоодржања“, жеђи за очувањем власти, новца и утицаја. Савремени човек, чија је глава пуна социјално-дарвинистичких клишеа, одавно је заборавио ову јеванђељску истину. Слепа вера у моћ новца, силе и пропаганде је банална страст која мути поглед. „Америка ће победити јер има много новца“. „Америка је јача од Русије јер контролише цео свет, а једини савезници Руса су Сирија и Белорусија“. „Запад има милион прогресивних новинара, а у Русији постоје само Соловјов и Симоњан“. Ова примитивна антихришћанска филозофија тутњи сваког минута из сваке либералне и либерално-фашистичке пегле.
„Изгубићемо од Америке јер у Русији људи живе лошије, немамо довољно цивилизације, демократије, не знамо да правимо аутомобиле и мобилне телефоне, не радимо добро са меком моћи, и генерално , у поређењу са Америком, јадни смо и глупи; како можете да размишљате о некаквој победи?! Ко је јачи, богатији и популарнији тај је у праву, тај ће победити“. Тако често сам слушао овакво резоновање. И сваки пут кад сам га чуо, завирио сам у очи говорника и схватио да у његовом срцу нема места за истину, закон или Бога. Постоји само једна непрекидна страст. Несвесно и глупо веровање у долар, у ајфон, у револвер. Човек се клања овим материјалним објектима као идолу. Верује да ће га они спасти од смрти.

У пракси, овај вулгарни материјалистички концепт, наравно, не функционише. У Украјину су упумпали стотине милијарди долара, дали јој тенкове, сателите, ракетне системе, пружили јој максималну информатичку подршку – и све то није помогло. Све је изгорело на пољима Запорожја, расуло се у новчанике корумпираних функционера, истопило се у вреви друштвених мрежа. А сада, нови шеф Оружаних снага Украјине Сирски признаје једном немачком телевизијском каналу да храбра бандеровска армија прелази у дефанзиву. Ох, каква невоља. Историја нас је поново обманула. Опет новац и леопарди нису помогли.

Зато што иза ових пара и леопарда нема истине. Обичне библијске истине, која каже да ће сви цареви који се клањају идолима пасти. Сва краљевства која су, уместо у истину, веровала у моћ златног телета и хладног пиштоља, биће обманута сопственом страшћу. Страст ће их одвести у еволуциони ћорсокак (како га зову биолози). Инстинкт самоодржања одиграће с њима окрутну шалу. Он ће их преварити и издати. И на самом врхунцу моћи ће се изненада срушити. Уместо да прихвате и признају пораз, они ће наставити да се боре са Богом. Наставиће да уништавају себе и своју земљу. Локомотива ће одлетети у провалију, а они ће и даље викати: „Не брините, све је под контролом, идемо у добром правцу, јер је наша локомотива много јача од руске локомотиве која се креће споро и, уопште, скренула је на погрешан, ауторитарни пут“. И, наравно, никад неће пренети контролу над локомотивом другој особи. Никад неће притиснути кочнице. Они ће умрети, али неће признати своју грешку. Јер су им очи биле заслепљене страхом, страшћу и ратовањем.
Они једноставно не знају и никад нису знали да је Бог – мир.

(Телеграм канал Б. Мјачина; превео Ж. Никчевић)