ЖЕЛИДРАГ НИКЧЕВИЋ: Ово није Булгаков

Филм „Мајстор и Маргарита“ редитеља Михаила Локшина ових дана је изазвао озбиљан скандал у руској јавности, понајвише због става режисера у вези са Специјалном војном операцијом. Син америчких комуниста Арнолда и Лорен Локшин, који су емигрирали у СССР 1986. године, Михаил Локшин признао је да се нада да ће „сви који су одговорни за инвазију на Украјину” завршити на оптуженичкој клупи „новог Нирнберга”, а да ће Русија бити принуђена да плати репарације. Према његовом мишљењу, „то ће довести до пораза империјалних и националистичких идеја и, могуће, до свијести становништва о страхотама које су подржавали“. Поред тога, Локшин је признао да пребацује новац украјинским организацијама.

Додајмо да су извођачи главних улога, Мајстора и Маргарите, Јевгениј Циганов и Јулија Снигир, такође осудили СВО. Циганов је то урадио отворено, снимивши видео-поруку, а Снигир, његова садашња супруга, јасно је ставила до знања да је против СВО-а, ширећи на друштвеним мрежама поруке у стилу „не можете убијати људе“, „ох, како је ово могуће у 21. вијеку”… Прије СВО она се солидарисала са мишљењем политичара Леонида Гозмана (проглашеног страним агентом због ширења лажи о руској војсци), по коме је једина разлика између совјетског СМЕРШ-а и нацистичког СС-а у униформи – код СС-а је љепша. А онда је Снигир назвала „копиладима“ оне који су били против пуштања из руског затвора украјинског режисера Олега Сенцова (до сада је режирао само један филм – „Гејмер“), оптуженог за припремање терористичких аката на руском Криму.

ТВ водитељ и новинар Владимир Соловјов је рекао да је филм „Мајстор и Маргарита“ снимљен сурово памфлетски, антисовјетски, антируски, и предложио да се размотри како је филм уопште добио сертификат о дистрибуцији.

Према ријечима филмског редитеља и ТВ водитеља Тиграна Кеосјана, ако се потврди информација да је Локшин донирао новац Оружаним снагама Украјине и да говори са антируских позиција, онда морамо „озбиљно да сједнемо и одлучимо нешто о читавој ситуацији – почевши од продуцента па до органа за спровођење закона“.

Али не ради се само о позицији редитеља и главних глумаца. Пажљиви гледаоци препознали су у новој филмској адаптацији „Мајстора и Маргарите“ исмијавање данашње Русије, умотано у љуску сатире на стварност стаљинистичког СССР-а.

По мишљењу историчара и публицисте Јегора Холмогорова, Локшинов филм је „химна Дашки Треповој, зачињена интелектуалним сатанизмом“. „Филм `Мајстор и Маргарита` није лош зато што је његов редитељ непријатељ Русије и Руса, руског национализма и империје. Филм је лош јер се тамо `библија интелигенције` користи да се оправда тероризам над свима који се не свиђају овој либералној екипи (трансукрајинцима и русофобима)… Апсолутно је неважно што је  филм снимљен прије СВО (и прије тога већ су у Одеси људи спаљивани, и имали смо тероризам у Донбасу и на Криму, чему се Локшин директно руга). Он је дио средине која рађа убице. А за олош која ради новца засипа овим смећем биоскопску публику, имам само једно питање: какве су те паре спријечиле да из филма избациш опсцене пјесме Бездомног о Криму?” (Холмогоров се позива на импровизовани говор Бездомног на састанку МАССОЛИТ-а: „Шта ће нама рај? Ићи ћемо у кримску област!“ – тога нема у књизи Михаила Булгакова).

Холмогоров сматра да је Локшин створио „подлу бандеровску мјешавину, гдје је Булгаковљев заплет прецртан и у њега угурано мноштво гегова како би се поткрепила главна идеја: неопходност терора `пристојних људи` (тј. транс-Украјинаца) против `кремљовских пропагандиста` (то јест, против Дугине, Татарског, Прилепина, Маргарите и вашег покорног слуге истовремено.  Сцене Булгаковљевог романа су преуређене и наглашене тако да подстичу пропаганду насиља над свима који се не свиђају страним агентима“, тврди угледни публициста.

„Локшин је написао сценарио и снимио га прије почетка СВО. Али је врло чудно како су се фантазије које је он изнио о либералној и опозиционој интелигенцији која мрзи власт и њене `пропагандисте` поклопиле са стварном праксом украјинских терориста – са убиством Дарје Дугине и Максима Фомина, са покушајем атентата на Захара Прилепина, са припремом атентата на Маргариту Симоњан и Владимира Соловјева, са паљевинама новинарских станова и пријетњама њиховим породицама, експлозијама, пожарима, саботажама, идеолошки оправданим чињеницом да је `рашизам` зло, против којег су неопходне методе Локшинове лажне Маргарите“, преноси своје утиске Јегор Холмогоров.

Гдје је он тачно препознао пропаганду тероризма у новој верзији „Мајстора и Маргарите“?

„Неке сцене филма, у свијетлу каснијих догађаја, добијају веома злокобно звучање – на примјер, сцена у близини Кремља у којој Азазело, који је из неког разлога попримио козачки изглед, ћубу и шароваре, гура кутију ка Маргарити говорећи: `Ево, узми, требаће ти`. Једна дјевојка је узела такву кутију и отишла да шије рукавице 27 година“, објашњава Холмогоров, очито алудирајући на терористкињу Трепову која је недавно осуђена због атентата на Владлена Татарског.

„Најапсурднија категорија апологета овог терористичког филма су глупи антистаљинисти, увјерени да је све ово осуда Стаљина, НКВД-а и бољшевизма, што нема никакве везе са данашњицом“, полемише Холмогоров. – „Наравно, либерални трансукрајинци ће оклеветати свакога – Брежњева, Стаљина, Лењина, императоре, цареве, Римљане, Грке, диносаурусе, али увијек имајте на уму да је то борба са `рашизмом`, односно са вама и са мном. `Против Стаљина` – то за њих значи против Русије“.

У расправу се укључио и публициста Едвард Чесноков. „Да, лијепо је, гледљиво, нисам примијетио неку посебну русофобију; према филму, центар зла је Лењинова библиотека, коју на крају дижу у ваздух, а дијелом и Палата Совјета, такође са Лењиновом главом на врху, која је такође дигнута у ваздух. Међутим… Ово није Булгаков – ово је филм који је снимио тим креатора Харија Потера позваних из Холивуда, који нису ни прочитали оригинални роман“, написао је на свом ТГ каналу. – „Наравно, није све лоше. Аутори (не толико заслугом редитеља колико глумца Августа Дила, који је играо у Тарантиновим `Inglorious Basterds`) успјели су да представе Воланда и Ко. не као `зло које чини добро`– него просто као зло, лишено – упркос свом естетизму – било какве привлачности“.

У међувремену, Јегор Холмогоров, оптужен од бројних читалаца за параноју, по други пут је погледао Локшинов филм и „уочио још много ситних подлости“: „На примјер, поред Распућина стоји жена у црној хаљини, са главом украшеном карактеристичном тијаром, коју је носила Александра Фјодоровна (последња руска царица, жена Николаја II), то јест, та битанга Локшин је свету мученицу смјестио у пакао и послао на Сатанин бал“.

„Поново сам све погледао; све алузије на савременост окачене су у густе гроздове и не могу да их виде само они који су потпуно заслијепљени СС (сисама Снигир)“, каже руски публициста.

Наравно, после премијере су се појавиле и мирније, мање политизоване критике. Тако је филмска критичарка издања „Комерсант“ Јулија Шагелман критиковала филм због чињенице да је у њему „читава јеванђеоска линија сведена на двије или три декоративне епизоде, укључене тек реда ради“, због чега је „филм лишен филозофских и егзистенцијалних значења изворника, претварајући се у хронику потпуно материјалног и веома препознатљивог свијета, гдје људи воле новац, цинкаре једни друге, оклевају да се повинују наредбама виших власти, иду на голишаве забаве и извињавају се прије и послије за сваки случај.”

У међувремену, филм „Мајстор и Маргарита“ већ је зарадио милијарду рубаља на благајнама и, према прогнозама, зарадиће више. „После премијере, филм је, као и свака јарка појава, критикован од стране јавности која себе сматра патриотском, али овога пута није отказан – филм је крајем првог викенда постао лидер на благајнама“, радује се репортер листа „Комерсант“ Евгенија Милова.

Финансијски успјех „Мајстора и Маргарите“ је у принципу био предвидив, јер, како је тачно примијетио Холмогоров, „у нашем друштву већ имамо преобиље вјештица које се угледају на Маргариту, на ликове `Харија Потера` и све врсте хорора“. „Како се то слаже са патриотизмом, са традиционалним вриједностима које брани наша држава? Како је такав филм уопште могао да се појави у биоскопима?“ – пита Холмогоров и сам одговара: „Тајна је прилично банална. Они су жестоко и фанатично трошили државни новац“.

По свему судећи, филм Михаила Локшина (а још у већој мјери његов контекст) веома је заоштрио низ питања на која ће коначно морати да одговоре они који брину о руској културној агенди. И о државном буџету, наравно.