Након почетка Специјалне војне операције, Западне земље су масовним санкцијама покушале брзо да униште руску економију. Међутим, без обзира на невиђене мере и рекордан број рестриктивних мера, којима може да „позавиди“ и Северна Кореја, Русија не да није уништена, већ је постала пета економија света и престига Немачку.

Санкције нису биле изненађење 

Иако се на први мах чинило да Москва није била спремна за толики број санкција (преко 17.000), испоставило се да је руска економија много јача него што се мислило. Пре свега јер се Русија спремала за такав развој ситуације. Треба напоменути да су Западне државе почеле да уводе санкције Москви још 2014. године када су се Крим и Севастопољ након референдума вратили у састав Русије, где су и били пре стварања СССР-а.

„Већ 10 година наша земља је у ситуацији санкција, противдејства, трговинских ратова. Ако рачунамо данас, број санкција које су најављене нашој држави је без преседана – 17.937 санкција. Још једном, у односу на било коју другу државу толики број санкција није објављен. Дакле, можемо са вама да анализирамо шта је урађено, какви су резултати“, рекао је крајем 2023. године председник Државне Думе Вјачеслав Володин.

Према подацима ММФ-а, Русија је у 2023. години забележила економски раст од 2,2 одсто. Москва се опоравила од благог пада од 2,1 посто, који је, под притиском санкција и почетка Специјалне војне операције, забележен 2022. године. Према подацима Светске банке, БДП Русије усклађен са паритетом куповне моћи у 2023. години износио је 5,33 билиона долара.

Чему су се надали на Западу? 

Финансијске, трговинске и личне санкције првенствено су усмерене на смањење прихода федералног буџета Руске Федерације. Већ почетком 2022. године постало је очигледно да је руска привреда издржала притисак санкција. Руски буџет се показао отпорним на спољне претње, пре свега због формираних резерви. У финансијском систему је било довољно валуте, а промишљене и благовремене акције Централне банке Руске Федерације зауставиле су све негативне трендове.

Антируске санкције и ограничења увоза постали су покретачи економског раста и развоја домаће производње.

„Пораст цена енергената повећао је буџетске приходе. Посебни административни региони створени 2018. године постали су одлична платформа за развој пословања, а ограничења продаје имовине страним компанијама омогућила су да се обезбеди стабилност курса и заштите интереси руских инвеститора“, каже за „РГ“ (Российская газета) ванредни професор Катедре за државне и општинске финансије Руског економског универзитета. Г. В. Плеханов Марија Валишвили.

Потешкоће сада изазива пооштравање секундарних санкција према спољнотрговинским партнерима Руске Федерације. Међутим, финансијске и регулаторне власти намеравају да брзо реше проблеме који су се појавили, додала је Валишвили.

Сваки наредни пакет санкција изгледа као још један покушај дестабилизације руске економије, али све оне негативно утичу пре свега на европску економију. Немачка је најбољи пример колико су санкције бесмислене и воде ка стагнацији и деградацији економије без руских енергената.

Преусмеравање економије

Санкције нису прошле без последица јер је значајан део руског извоза и увоза био под рестрикцијама, уведена су технолошка и транспортна ограничења, ограничен приступ финансијском систему западних земаља, а резерве Централне банке су замрзнуте.

Међутим економски раст руске економије је превазишао све прогнозе прошле године, а руски БДП, према последњим подацима, порастао је за 3,6 одсто, рекао је председник Русије Владимир Путин на састанку посвећеном економским темама. А Међународни монетарни фонд (ММФ) је поново повећао прогнозу раста руског БДП-а током ове године, који би на крају 2024, према њиховим најновијим прогнозама, требало да износи 2,6 одсто, уместо 1,1 посто. Нова прогноза ММФ-а, иначе, предвиђа бољу 2024. годину за руску економију чак и од Централне банке Руске Федерације.

Москва је такође осмислила социјално-економски план за наредних шест година, и све више гледа ка Истоку. Иако колективни Запад и даље покушава да убеди све да је он цео свет, то није ни близу истине. Русија је након почетка СВО преусмерила своју економију ка Азији, Африци и Јужној Америци. Москва сјајно сарађује са Кином, Индијом, Ираном, Бразилом, УАЕ, а од недавно и са Саудијском Арабијом. Томе јој значајно помаже и чланство у БРИКС-у, ШОС-у, Евроазијској унији и другим организацијама.

Русија је успела да пронађе нова логистичка решења и шеме плаћања. Тренутна ситуација је такође убрзала процесе супституције увоза у разним областима и допринела расту инвестиција унутар земље, што је видљиво и из статистике. Нема никакве сумње да ће руска економија наставити да расте, пре свега јер постаје све више независна, док санкције настављају да уништавају Европску унију.