Поруке које је током балканске турнеје послао немачки министар одбране Борис Писторијус нису донеле ништа ново. Немачка не одустаје од своје политике према Србији и БиХ, као што не одустаје од подршке косовској независности. Посета није била интонирана у смислу притисака и уцена, али то не значи да у наредним месецима неће тога неће бити.
Овако спољнополитички новинар Жарко Ракић коментарише посету немачког министра одбране Бориса Писторијуса Приштини, Србији и БиХ.
Према његовим речима, то што сада није било притисака и уцена на Србију не значи да у наредном периоду неће уследити посете након којих ћемо чути речник који сигурно неће бити по мери Србије, када ће се инсистирати да се до председничких избора у САД прича покрене у правцу признања косовске независности.
На спољнополитичком плану, Немачкој баш и не цветају руже, што се може видети на примеру њене политике према Украјини. Такође, Немачка се налази у економској кризи. Међутим, она и даље инсистира на својој пре много времена зацртаној балканској политици, можда и непромишљено, каже Ракић.
А та политика подразумева да Србија треба да призна независност своје јужне покрајине, као и да уведе санкције Русији. Тако би између редова могло да се прочита Писторијусово инсистирање на потреби наставка дијалога Београда и Приштине, као и еуфемизам познат као „усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ“.
Чињеница је да Немачка на Балкану има супротне интересе од Србије. Међутим, Београд је ипак најважнија престоница у региону и, самим тим, незаобилазна када је у питању посета једног немачког високог званичника какав је Писторијус.
„Интересантно је да Немачка успева да одвоји економију од политике, мада и ту постоји стална опасност да немачки бизнисмени, као највећи инвеститори у Србији дођу у ситуацију да претрпе озбиљан политички притисак зато што Београд није задовољан немачком политиком“, истиче он.
Током посете Београду, посебно се истиче детаљ, када је Писторијус избегао да директно одговори на питање у ком документу пише да Косово има право да формира војску и да се наоружава, користећи се уобичајеном поштапалицом да Немачка брине о обе стране и продаје наоружање како Приштини, тако и Београду, каже Ракић.
„Он је увек могао да се позове на то да је Немачка велики светски извозник оружја. Али, он је искористио ову поштапалицу како би направио вештачки баланс“, наводи Ракић.
Што се посета Приштини и Сарајеву тиче, све је протекло онако како би се од Немачке могло и очекивати.
„Они су један од спонзора косовске независности, били су главни покретач и имали су главну улогу у разбијању бивше Југославије; њихов држављанин се представља као високи представник међународне заједнице у БиХ… Све то било је у циљу да се пружи и Сарајеву и Приштини подршка која долази из Берлина“, констатује Ракић.
Борис Писторијус посетио, током „мини турнеје“, Косово и Метохију, БиХ, а последња станица била му је Србија. Немачки медији посету су назвали „ходом по балканском минском пољу“, а као најизазовнију станицу турнеје видели су Београд, где је „севнула и покоја варница“.