Владушић: Индустрија забаве учествује у форсирању одређених политичких агенди и промени свести

Покушаје познатих личности да кроз свој рад промовишу одређене политичке циљеве, као што је независност Косова, не треба посматрати издвојено него као део ширег процеса “мануфактуре консензуса” и промене свести у који је укључена и индустрија забаве, истиче за Косово онлајн Слободан Владушић са Филозофског факултета у Новом Саду.

Према његовим речима, овакве случајеве не треба ни прецењивати, ни потцењивати.

“Ради се о процесу или феномену који можемо назвати мануфактуром консензуса, а то значи да се са више различитих места, из више различитих сфера, увек одашиље једна те иста порука. Те поруке имају врло јасну политичку интонацију која је, наравно, штетна за нас: независно Косово, српски злочини, све оно што може да оправда тај пројекат Велике Албаније за који се искрено надам да се никада неће остварити. Дакле, те ствари никада не треба посматрати издвојено него као део једног ширег процеса у који је укључена индустрија забаве и селебритији који су саставни део те индустрије забаве и који нису никакве аутономне личности које имају свој став о неким питањима, него им то дође као некакав продужетак радног времена: да форсирају једну политичку агенду која одговара власницима индустрије забаве”, истиче Владушић.

Додаје да “није у питању теорија завере, него се ради о једном систему гласова и систему промене свести и уобичавања као једне политичке агенде, политичког плана, који се баш зато форсира у свим различитим сферама да би стигао до највећег броја људи, како би ти људи тај политички план – у овом случају независно Косово и након тога Велику Албанију – схватили као нешто нормално, као нешто легитимно и као нешто што је на крају крајева прихватљиво, што наравно није, за нас посебно”.

Сматра да би требало да постоји систем који би опонирао том систему, и који би покушао да форсира “не нашу истину, него истину”.

“Јер ту се не ради о две истине, него се ради, заправо, с једне стране о истини, а с друге стране о фалсификатима. Тај фалсификат је и ово преузимање српске цркве која се претвара у католичку. Дакле, није то сукоб две стране које су подједнако у праву, него једне, иза које стоје историјски подаци и чињенице, а са друге стране стоји гола сила и спремност да се историја фалсификује да би се једна окупација легитимизовала”, објашњава наш саговорник.

Он истиче да можемо да одговоримо једино систематски, “како смо и нападнути”.

“У теорији постоји појам групе за притисак које служи управо у ту сврху да онемогуће једну врсту системског рада на мекој моћи и стварања атмосфере у којој би се са наше стране системски одговорило на такав рад селебритија којима је близак албански политички план. Дакле, те групе за притисак су најчешће плаћене, ради се о професионалцима који су плаћени да доводе у питање наше покушаје да се за то боримо, али са друге стране често постоје и корисни идиоти који то раде бесплатно”, каже Владушић.

Према његовим речима, мека и класична моћ не могу да се пореде, зато што су део исте сфере и строго су повезане.

“Мека моћ зависи од поседовања тврде моћи. Нико још до сада није имао меку моћ, а да иза тога није стајала тврда моћ. Тако да не би требало ни да их поредимо. Требало би да их схватимо онако како одговара истини: то је заправо иста моћ која само делује у различитим сферама и све сфере су подједнако важне и у свим сферама треба тој моћи парирати”, закључује Владушић.