ДР РАДОМИР ПАВЛОВИЋ: РЕПУБЛИКА СРПСКА

Република Српска је највећа творевина српског народа у 20. вијеку. Настала је током распада СФР Југославије. Након што су српски посланици прегласани 14. октобра 1991. српски представници су се издвојили 24. октобра 1991. године у Скупштину српског народа у БиХ. 9. и 10. новембра одржан је плебисцит о останку српског народа из БиХ у саставу Југославије или Србије. Од 1350000 бирача на плебисцит је изашло 96,4%. Тада су српски посланици изашли из Скупштине тадашње БиХ и формирали Републику српског народа у БиХ. То се десило 9. јануара 1992. године Одлуком Скупштине српског народа у БиХ. Нови устав Република Српска је донијела 28. фебруара 1992. године. Након референдума у БиХ који су провели муслимани и Хрвати 1. марта 1992. године Босна и Херцеговина је такође 7. априла 1992. године прогласила самосталност. Сви српски посланици у БиХ су се прикључили почетком рата 1992. године  Скупштини српског народа. На сједници Народне скупштине Републике Српске 12. маја 1992. године донијето је 6 циљева српског народа у БиХ. На тој сједници  основана је и војска, а за начелника Главног штаба војске Републике Српске скупштина је именовала генерала Ратка Младића. 12. августа на сједници Народне Скупштине 1992. године је преименована у Републику Српску.17. децембра 1992. године је Народна скупштина донијела одлуку да умјесто трочланог предсједништва буде предсједник Републике Српске. За првог предсједника Републике Српске је изабран Радован Караџић. Међународно је призната општим мировним споразумом за мир у БиХ 21. новембра у Паризу. За стварање Републике Српске животе је дало преко 23.000 бораца Војске Републике Српске. У граду Сарајеву је погинуло 6.628 припадника српског народа. Посебан терор су преживјели Срби који су остали у Сарајеву. Велике силе су понудиле  Овен-Столтенберговим планом стварање три републике у оквиру конфедералне БиХ. Народна скупштина Републике Српске је одбила план контакт групе на сједници одржаној 3. августа 1994. године о подјели БиХ, јер тај план није предвиђао територијални континуитет Републике Српске. Амерички сенат је донио одлуку у мају 1994 године о војној интервенцији у БиХ,али је Бил Клинтон одложио њено спровођење, јер је желио притиском да натјера српско руководство да прихвати план контакт групе. У Загребу је почетком марта 1995. године створена заједничка команда хрватске војске и Армије БиХ. 28. августа 1995. године НАТО је започео војну агресију на Републику Српску. Крајем септембра у Њујорку су шефови дипломатија Хрватске, СР Југославије и муслиманско-хрватске Федерације БиХ потписали документ о основним принципима будућег мировног споразума у БиХ. Мировни преговори су одржани у граду Дејтон у држави Охајо у САД. Дејтонски споразум је резултат вишемјесечне тајне дипломатије коју су водиле Сједињене Америчке Државе преко контакт групе. Овај споразум предвиђао је и велике промјене на фронту у прољеће и љето 1995. године. Хрватска је добила дио територије у Крајини уз своју државу, а Срби су добили енклаве Сребреницу и Жепу. Дејтонски преговори су трајали три недеље. Споразум је предвидио БиХ као државну заједницу од два ентитета и три констутивна народа. Велику већину надлежности су задржали ентитети који су имали пуну законодавну, извршну и судску власт. Право ентитетског и националног вета у централној власти. Тако је Република Српска добила 49% територије БиХ. Република Српска према Дејтонском и Париском споразуму постала је међународно призната конститутивна јединица Босне и Херцеговине. Још Вашинтонским споразумом створена је 1994. године муслиманско-хрватска федерација. Дејтонски споразум био је готово идентичан Лисабонском споразуму прије почетка рата у Бих. Република Српска је дочекала крај рата са великим бројем избјеглица из сарајевских и крајинских општина које су остале под муслиманском влашћу. На првим послератним изборима 1996. године убједњиво је побједио СДС. На ванредним изборима крајем 1997. године побједио је СНС Биљане Плавшић, а за премијера је изабран Милорад Додик. Од 32 године постојања Републике Српске на њеном челу је 20 година Милорад Додик. За све ово вријеме високи представник је смјенио двојицу предсједника Радована Караџића и Николу Поплашена, док су Мирка Шаровића приморали да поднесе оставку 2003. године. Најтеже раздобље за Републику Српску било је у вријеме високог представника Ешдауна. Од 2006. године на политичкој сцени Републике Српске све до данас је Милорад Додик и СНСД. Тако је Република Српска формирана прије рата, у рату је одбрањена, а после рата све до данас смо је развијали. Једина жеља Срба у Републици Српској је да буду своји на своме, да чувају своја огњишта, своју Републику и грбове својих предака. Данас је Република Српска гарант српске слободе, равноправности, стабилности и будућности њеног становништва. А ево кроз какве је муке све пролазила наша Република. По старом англосаксонском правилу од ничега треба направити нешто само добру пропаганду треба спремити,  па ћемо са слова Дејтона прећи на дјела. Дејтонску БиХ ћемо замјенити унитарном. Али у том грму лежи зец. Циљ је како матирати Дејтонски споразум и окривити Милорада Додика и одузети РС надлежности и претворити је у љуштуру што је горе и од овог протектората који трпимо од међународне заједнице више од 30 год. А финта је да се направи како Срби у РС руше Дејтон, а ови у ФБиХ су га давно срушили начином успостављања власти и гарантовања права Србима у ФБиХ. Јер Срба је у ФБиХ испод 5% од укупног броја становника и они тамо имају статус мањине као и Срби у Хрватској, а били су конститутивни народ по попису 1991. године. А финта је комунистичка идеологија да под заставом братства и јединства наставимо рушити српски народ како у бившој Југи тако и у садашњој БиХ. То су већ виђени сценарији које смо доживјели у Сребреници како су Срби у Сребреници криви за све бошњачке жртве не само у Подрињу и РС него у цијелој БиХ иако у Сребреници није било ни једне примарне масовне гробнице па да би оправдали тај свој пројекат онда су лешеве откопавали са разних подручја  и доносили у Сребреницу и приказивали их као жртве геноцида. Сви од Вишеграда, Рогатице до Зворника и Бијељине су жртве Сребренице. Из 15 општина. Све је то могуће у немогућој држави како нам поручује проф. Кецмановић, а потврђује проф. Кустурица да на лажима не може се градити заједничка држава. Зато су они из Сарајева, јер су им шапнули у Бечу, Берлину и Бриселу и кренули на Републику Српску како би протјерали српски народ преко Дрине и завршили оно што су започело њихови дједови, а то је “Лијепа наша“ до Дрине. А  Дрина је највећа гробница српског народа у 20. вијеку. Пошто и ми Срби “знамо за јадац” па смо се сјетили   како су сви они што су 1944. прешли из усташа у партизане и под палицом братства и јединства све Србе солунце који су дигли устанак у Подрињу 1941. послали у затворе и на Голе отоке и онда комотно владали све до 1992. год.и сада желе и даље исту тактику. Ми то нисмо заборавили. Нисмо ни то како су нестајали Срби из БиХ од 50-те до 90-те године, а то најбоље показују пописи становништва од 1951., 1961., до 1991. Најбољи је примјер Сребреница. Ту су од 1951. до 1991. протјерали у Србију неколико десетина хиљада Срба, а најбољи је примјер Бајина Башта највећи босански (српски) град у Србији у коме живи 10.000 становника протјераних преко Дрине. Само у Сребреничком срезу од 1941. до 1945. усташе су убиле 2.264 Срба и то није коначан број јер државама комисија БиХ под политичком палицом Роћка Чолаковића је забранила да се преброје све српске жртве из другог рата, да се не би угрозило братство и јединство ако се сазна укупни број српских жртава.

И тако тада и тако сада и тако заувијек. Једном хрватско цвијеће остаје заувијек то цвијеће. Сви наши покушаји али и снови о заједничкој држави су нас коштали. Од Дрезденског конгреса КПЈ 1928. до Устава СФРЈ 1974. и до распада СФРЈ 1990. Ми смо хтјели заједно, а они нису хтјели са Србима. То су препознали Срби 1991/92. год и изгласали устав српског народа у Бих и тако је настала највећа творевина српске политике у ХХ вијеку, а то је Републике Српска. Зато борба за Републику Српску је борба за слободу српског народа. Ми Срби смо опет последњи вјеровали у БиХ. Али из дана у дан та нада се све више губила. Увијек су нас лагали и кривили за српски хегемонизам, а сви су заокружили своје државе осим Срба. Србе су очистили у ФБиХ и кренули агресивно из Сарајева на рушење РС. И како је последња нада о братству и јединству срушена у Сарајеву када нису изабрали Богића Богићевића за градоначелника , ту су открили свој  мит о братству и јединству који је срушен само зато што је он (Богић) Србин, а све им је дао из времена када је био члан Предсједништва из БиХ у СФРЈ. А мит о нашој љубави је записана у Меморијалном центру у Поточарима гдје су нама Србима поново послали поруку ”Нека освета буде правда”.

И пошто ми Срби знамо за јадац и како смо донијели устав Републике Српске 1992. тако је прије пар дана у НС РС срушен Уставни суд БиХ који је скројен тако да без српских судија могу да раде шта хоће и РС претворе у љуштуру без неких надлежности. То је препознао предсједник Додик и рекао велико “Не” као што је Тито рекао Стаљину 1948. Историја се понавља. Наша истина и спас је поново на истоку. Ако је Тито рекао не Стаљину и Додик је рекао не Бајдену. Тако су Срби одлучили да бране свој опстанак и своју слободу ових дана у институцијама Републике Српске. Све неправда, све пресуде у Хагу, све дискриминације српског народа су се само продубљивале на штету српског народа. Дошло је вријеме да Срби  или опстану или нестану у Републици Српској. Све жртве и сва српска страдања у ХХ вијеку обавезују Републику Српску, њене институције и народ да Република Српска нема своју цијену јер је то слобода и воља српског народа. И ове године 1. јула уз присуство српског патријарха и највиших званичника Републике Српске, биће одржан Парастос за 3.327 убијених Срба Подриња у последњем одбрамбено-отаџбинском рату. И овог првог јула Република Српска се брани у Братунцу и Подрињу. И овог 20. децембра 2023. године идемо у Сарајево да бранимо иституције Републике Српске, а међу њима најважнију то је институција предсједника РС. Опет су Срби пред судом унапред осуђени али њихова борба за слободу и своју Републику нема цијену. И ове године чекамо 9. јануара 2024. године 32. рођендан наше Републике Српске. Она је у нашим срцима, у нашим животима.

Павловић Радомир, Сребреница, учесник рата. Политички актер од 1998. до данас. Предсједник одбора СНСД у Сребреници од 2002. год.