Најава револуције или природни след ствари? Све очигледнији знаци новог светског поретка

Ако нас је протекла година нечему научила, то је да урушавање постојећег међународног поретка није катастрофа, већ да доноси значајне користи за развој целог света, пише за РТ интернешенел програмски директор дебатног клуба „Валдај“ Тимофеј Бордачев.

Пошто је сама природа међународне политике формирана на трагедијама, ове политике ће увек бити праћене превратима и ужасима рата. Али, помало замагљене свим драмама, постепено се појављују одлике равнотеже која ће чинити основу релативно мирног и праведног поретка у будућности. Тим пре што су неке од карактеристика ове нове стварности већ постале видљиве, пише Бордачев.

Посебно је позитивно то што понашање сила које су њени носиоци није деструктивно по темеље међудржавних односа, нити је усмерено на распиривање војних сукоба великих размера, наводи он. Међу овим обележјима новог међународног поретка могу се идентификовати неке од најважнијих.

Прво, појава демократске мултиполарности коју симболизује блок БРИКС.

Друго, постепена ерозија монопола мале групе држава у различитим секторима глобалне економије.

Треће, оживљавање спољнополитичке активности већег броја земаља, које чине светску већину: група држава које себи не постављају револуционарне задатке, већ настоје да ојачају своју независност у светским пословима и одређују сопствену будућност.

Сви ови живописни феномени светске политике 2023. године показују да је политичка промена много вероватнија од револуционарне промене, која је увек водила човечанство у светске ратове.

А сада се види да чак и најконзервативније снаге у међународним пословима, уједињене у војно-политичке блокове предвођене Сједињеним Државама, или иду ка ревизији поретка у ком су имале привилегован положај, или воде одбрамбене битке чија је сврха стварање услова за будуће преговоре.

У случају снага напретка, које предводи група БРИКС, борбу за промене карактеришу и наде у ревизију међународног поретка, али не и његово одлучно уништење. Ово омогућава опрезан оптимизам у погледу заједничке будућности.

Група БРИКС је настала у време када је доминација САД и њених најближих европских савезника у светским пословима била скоро потпуна, када су они могли да делују као главни дистрибутери глобалне користи и, што је најважније, када је ова ситуација била донекле прихватљива за друге државе.

Међутим, како се криза либералног светског поретка продубљивала, постепено се повећавао утицај и улога групе БРИКС у светским пословима. Пре свега, растао је политички значај групе – управо као начин да се сигнализира алтернатива западном приступу решавању проблема глобалног развоја и шире међународне агенде.

Упркос својим особеностима и разликама од „традиционалних“ институција, БРИКС је несумњиво био главни феномен у међународној политици 2023. Одлука о проширењу у августу 2023. чини га заједницом великих и средњих држава 2024.

Важно је како ће сада проширени БРИКС кренути ка свом главном циљу у глобалној економији – обезбеђивању заштитне мрежу која ће одржати глобализацију на површини у тренутку када њени бивши лидери на Западу више не могу у потпуности да обављају ове функције.

Стварање алтернативних финансијских механизама и ограничавање монополског положаја америчког долара више се не посматрају као начини за уништавање старог светског поретка, већ као неопходни алати за спречавање пада глобалне економије у хаос.

Тиме ће се сачувати најважнија достигнућа глобализације – универзална отвореност тржишта, слободна трговина и технолошка размена, наводи Бордачев.

Генерално, већина светских земаља се може поделити у две групе. Прва већ самоуверено гради независне путеве за постизање главних развојних циљева и делује као партнер и Запада и његових водећих противника. Друга група само повећава своје захтеве према САД и њиховим савезницима у погледу услова за одржавање формално респектабилних односа. Међутим, оба типа понашања су знак нове ере у међународној политици, закључује аутор.