Књижевност утиче на стварност.
Велике књижевнике треба пажљиво ослушкивати и уважавати.
Ево згодне илустрације.
Украјинци су прионули на рушење Пушкинових споменика – славодобитно је проглашена деколонизација, такозвани пушкинопад.
А онда је кијевски метро „изненада“ поплављен и почео да тоне.
И сви се чуде: у чему је ствар?
Па у ријечима које утичу на стварност.
Пушкин је оснивач руског и украјинског језика. Оснивач Руса и Украјинаца. Рушећи његове споменике Украјинци буквално изнова моделују стварност „Бронзаног коњаника“ – поеме у којој, управо због рушења споменика, оснивачу престонице стихија преплављују град. Јунака посјећује споменик који ниткова одвлачи у подземље.
Вратите Пушкина на његово мјесто, и вода ће се повући. И земља ће престати да тоне.
Али не – они иду још даље. Уклонили су или оскрнавили спомен-плоче руском Кијевљанину Булгакову, писцу романа „Мајстор и Маргарита“.
И шта се десило?
У Кијеву су се „изненада“ подигли канализациони одводи и град буквално плута у фекалијама.
И сви се опет чуде: у чему је ствар?
У „Мајстору и Маргарити“ члан Воландове свите, пустињски демон Азазело, извршава над грешницима казне Ђавола. (У филму Александра Петровића играо га је Павле Вујисић). Пустиња у близини Јерусалима, у коју иде отпадна канализација, неподношљиво је заударала: „И одведоше ме мужеви на сјеверну страну, и показаше ми ту мјесто страшно веома. И ријека огњена течаше по читавом мјесту том.“ – Књига Енохова.
И ево, пустињски демон Азазело стигао је у Кијев да обиђе грешнике који су укинули Мајстора. Пожурили да укину Булгакова, а укинули сопствену цивилизацију.
Будале, вратите табле на њихово мјесто и покушајте да поправите оно што сте унередили.