Овако историчар Чедомир Антић коментарише британску политику према Србији у светлу посете британског шефа дипломатије Дејвид Камерона Приштини.
Камерон је, подсећамо, одабрао Приштину као дестинацију за своју прву посету Балканском полуострву у својству шефа британске дипломатије и обећао да ће Уједињено Краљевство помоћи Приштини у лобирању за признање самопроглашење независности.
На Камеронове речи промптно је одговорио шеф српске дипломатије Ивица Дачић назвавши их лицемерним. У одговору Камерону, Дачић се позвао и на симболику мурала „Britannia Pacificatrix“, на којој су Британији уз скуте представљене Србија, Црна Гора и Белгија.
За Британију, Србија је „неизабрана савезница“
Ова слика, која се налази у Форин офису можда и није најбољи пример некадашњег српско-британског ратног савезништва и пријатељства јер заправо представља надмоћ британске расе после победе у Првом светском рату. Међутим, Дачић и није имао на шта друго да се позове јер примера британског пријатељства према Србији готово и да нема.
Према Антићевим речима, потпуно је бесмислено позивати се на српско-британско савезништво из Првог и Другог светског рата.
Један британски дипломата из времена Првог светског рата написао је пашквилу, која је кружила ходницима Форин офиса, у којој је означио Србију као „неизабрану савезницу“, наводи наш саговорник.
„Дакле, ни у Први, ни у Други светски рат Британија није хтела да уђе и никада није била сигурна, а ни данас није сигурна око њих. Једино Холокауст и чињеница да је нацистичка Немачка ишла на то да заузме Британију води ка томе да кажу да је рат био оправдан. Иначе, за њих су ратови генерално неоправдани“, каже Антић.
Главни извођач америчких радова
Ако се изузму два светска рата, средиште британске политике према Балкану и Србима било је опстанак Османског царства, опстанак раније поделе Источне Европе и Балкана како се не би дозволила нова расподела снага, као и да се не дозволи јачање Русије и стварање јужнословенске државе која не би била нека врста наставка Хабсбуршке монархије.
„То је суштина и то је британска политика била и она је и данас то. Британија данас није носилац радова, она је помоћник САД. САД су ратом са Србима завршиле Хладни рат. То је била војна победа у Хладном рату којом је све наплаћено и постављена нова шаховска табла тако што су обесправили српски народ“, истиче Антић.
И значај Косова и Метохије за британску политику треба посматрати у категоријама које Британију сврставају у ред главног извођача америчких радова. Косово није тек обична територија – ради се о муслиманској нацији која је у потпуности проамеричка и прозападна. Ради се о једном од најважнијих копнених „носача авиона“ за НАТО, објашњава Антић.
Без контроле Косова и Метохије не може се говорити о освајању Средње Азије, посебно о распарчавању Русије, о чему се на Западу већ дуже време озбиљно говори и сања, додаје он.
Каква је британска политика према Србији најбоље илуструје чињеница да су се некадашњи премијер Тони Блер и његов шеф дипломатије Робин Кук посвађали око агресије на Ирак; око питања агресије на Србију били су јединствени и сагласни. Тако да британска политика према Србији никада није била промењена, закључује Антић.
