Преминуо академик Живановић: Без њега се не би знала истина о геноциду над Србима у Јасеновцу

Академик Србољуб Живановић, један од наших најистакнутијих истраживача геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима за време Другог светског рата на простору НДХ, преминуо је у понедељак у Лондону, после краће болести.

У српској јавности остаће упамћен као члан форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања масовних гробница у јасеновачком систему усташких логора смрти.

Остаје упамћен по свом неуморном залагању за утврђивање чињеница везаних за геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима за време Другог светског рата на простору Независне Државе Хрватске.

Академик Живановић награду Растко Петровић добио је за књигу Јасеновац, а носилац је и меморијалних плакета и награда удружења преживеле деце логораша Јасеновца из Србије и Републике Српске.

Био је суоснивач је „Фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст“ са седиштем у Лондону, као и Председник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу, чију је Декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ усвојила Народна Скупштина Р. Српске 2015.године.

Рођен је 1933. године у породици железничког чиновника у Сарајеву. Вихор Другог светског рата је породицу Живановић као избеглице пронео кроз чак осам градова бивше Југославије, коначно их зауставивши у Београду.

Ниже разреде гимназије и Малу матуру положио је 1948. године у Првој мушкој гимназији у Београду, а више разреде гимназије у Првој мешовитој гимназији у Земуну. Дипломирао је на Медицинском факултету београдског универзитета 1959. године као један од најбољих студената. 1964. године постао је један од најмлађих доктора наука у бившој Југославији.

Своју професионалну каријеру посветио је анатомији, палеопатологији и биоантропологији.

Његова открића из области анатомије уврштена се у чувену Грејеву Анатомију 1973. године. Изабран је за редовног члана Краљевског антрополошког друштва Велике Британије, као и за члана Краљевског медицинског друштва.

Био је члан многобројних међународних стручних удружења, као и члан Међународне словенске академије наука, културе, образовања и уметности, те Академије наука Републике Српске.

Највећи део свог радног века провео је као редовни професор на једном од најстаријих медицинских факултета на свету, Свети Вартоломеј на Универзитету у Лондону.

Био је гостујући професор на неколико универзитета у свету, укључујући Универзитет у Оксфорду, као и универзитете у Србији, БиХ, Уганди, Зимбабвеу и Папуи Новој Гвинеји.

Аутор је преко 30 књига од којих је књига Болести древних људи постала приручник из области биоантропологије широм света.

Објавио је преко 150 научних радова у стручним и академским часописима, укључујући и чувени журнал „Нејчр“ са радом о Ђердапским скелетним серијама.

За свој рад одликован је многим домаћим и међународним наградама.

Блаженопочивши Патријарх српски Герман, одликовао га је Орденом Св. Саве за антрополошка испитивања у Манастиру Копорин (мошти Св. Деспота Стефана Лазаревића).

За животно дело у унапређивању науке у пољу медицине одликован је престижном Маркизовом наградом „Ко је Ко“ у свету 2020. године.

Председник Републике Српске Милорад Додик упутио је последњи поздрав преминулом академику Живановићу и телеграм саучешћа његовој породици.

„Са жаљењем сам примио вест о смрти човека који је посветио свој живот изучавању историје и културе древних Словена, антрополога и палеопатолога, академика Србољуба Живановића. Ова велика душа је оставила неизбрисив траг у области науке и образовања“, навео је Додик.

Он је истакао да ће Живановић остати запамћен не само по научним достигнућима, већ и по посвећености правди и истини.

Додик је подсетио да је Живановић био председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, институције која је имала важан задатак истраживања трагедије и геноцида у овом логору смрти.

„Његова посвећеност и упорност у одбрани истине и правде била је неизмерна. Његов рад о Јасеновацу сведочи о снази карактера и неуморној борби за истином. Нека његово дело настави да надахњује будуће генерације, а његов дух живи у нашим срцима“, истакао је председник Српске.

Додик је захвалио академику Живановићу „на свему што је учинио за науку и истину и што ће нам остати у сећањима као светла тачка наше историје“, наводи се у телеграму саучешћа председника Републике Српске.

Телеграм саучешћа упутила је и Жељка Цвијановић, српски члан Председништва БиХ. Цвијановић је истакла је да ће академик Србољуб Живановић остати упамћен као један од најугледнијих и најистакнутијих истраживача који је истински био посвећен откривању истине о ономе што се дешавало у јасеновачком систему усташких логора у Другом светском рату, на чему чему му српски народ бити вечно захвалан.

Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић у телеграму саучешћа породици преминулог академика Србољуба Живановића и Академији наука и уметности Републике Српске поручио је да ће Живановић остати упамћен као неприкосновен ауторитет и истраживач посвећен науци, истини и правди у циљу доказивања истине о страдањима Срба, Јевреја, Рома у систему усташких логора у Јасеновцу.

„Као председник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу, чију је Декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ усвојила Народна скупштина Републике Српске 2015. године, академик Живановић је дао огроман допринос утврђивању истине о јасеновачком страдању. Та истина је темељ мира, толеранције и сарадње народа на овим просторима. Нека му је вечна слава и хвала“, истакао је Стевандић.

Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Лондону, а комеморације ће се одржати у Бањалуци, Београду и Лондону. Датуми ће бити накнадно објављени.