Светозар Поштић: О разлици између западног и источног Божића

Christmas је празник потрошачког друштва, а Божић је празник отеловљења нашег Спаситеља. Christmas је сентиментални породични празник са поклонима испод јелке и Деда Мразом, а Божић је свечани дочек Бога у свету

Први пут објављено 28. 12. 2019.

По Грегоријанском календару, који је у употреби у целом свету, Римокатоличка и протестантске цркве Божић славе 25. децембра, док га Српска и Руска Црква, Јерусалимска патријаршија, Светогорци и старокалендарци у осталим православним земљама прослављају 7. јануара. Међутим, та два празника никако не обележавају исти догађај. На Западу је „Божић“ одавно престао да буде прослава Христовог рођења.

Од када је на иницијативу Васељенског патријарха Грчка црква пре 95 година прешла на нови календар, и у Српској Цркви се чују гласови за промену календара, јер је Јулијански „застарео“ и гони нас у „самоизолацију“. Неки сматрају да је разлика у календару камен спотицања у привлачењу нових верника православљу. Међутим, управо је бескомпромисно придржавање старим обичајима оно што људе жедне истине и истинске духовности на Западу привлачи правоверју. Снисхођење потребама модерног човека само одражава неразумевање дубине Православља.

Дуги низ година сам, боравећи у Сједињеним Америчким Државама, ишао у Руску Заграничну Цркву. У њој се на енглеском Божић не назива Christmas, као комерцијализовани празник који се прославља 25. децембра, већ Nativity, речју која прецизније преводи Рождество и догађај који се на тај дан обележава и прославља. Уосталом, реч Christmas означава Христову мису, а у Православној Цркви се Бог прославља литургијом. Разлика, иако за агностике не изгледа велика, у ствари је огромна.

Christmas је празник потрошачког друштва, а Божић је празник отеловљења нашег Спаситеља. Christmas је сентиментални породични празник са поклонима испод јелке и Деда Мразом, а Божић је свечани дочек Бога у свету.

У Америци људи буквално „полуде“ пред Christmas. На „Црни петак“, дан после Дана захвалности, они буквално гину не би ли међу првима стигли до празничне робе. Да ли ове сцене личе на нешто што има везе са Христовим рођењем?:

Када 25. децембар коначно стигне, и када су сви поклони распаковани и цела печена ћурка поједена, потрошачка грозница се ни ту не завршава, јер 26. децембра сви поново навале у продавнице због великог попуста дан после Божића, и купују поклоне за следећу годину.

Пост-хришћанска култура већ одавно је, нажалост, захватила и Источну Европу. У претежно римокатоличкој земљи у којој сада боравим, 25. децембра скоро нико не иде у цркву, али зато сви тачно знају када је свечано паљење велике божићне јелке на главном градском тргу, знају шта су и од кога добили на поклон, и колико дана неће морати да раде и иду у школу. У Србији и Русији тај дан је већ одавно преузела Нова година, чијом су прославом комунисти веома успешно заменили Божић.

Деца из православних породица у земљама које Божић славе 25. децембра могу да се радују јелци у дневној соби и поклонима са машницом да се не би осећала другачијом, али зато 7. јануара треба да оду у цркву и осете радост и мир у Духу Светом на Божићној Литургији. Без обзира да ли држање за стари календар доприноси спасењу или не, само због огромне разлике између ова два празника добро је да они остану раздвојени. Јер разлика између та два дана велика је колико и разлика између узавреле и потрошачке Атине, и географски блиске, али мистичне, Богом освештане Свете Горе.