Изгледи Украјине за 2024: Све мање помоћи са Запада, потпуна мобилизација и економски колапс

Украјина иде ка 2024. са све већим жртвама на бојном пољу, недостатком опипљивог војног напретка, сада званичним неуспехом контраофанзиве, све већим позивом на регрутацију, као и све мањим приливом финансијске и војне помоћи са Запада.

Изгледи земље за наредну годину прилично су суморни, нарочито што некада најватреније присталице Кијева сада нису сигурне да ли наставити са слањем помоћи земљи која је закључана у скоро двогодишњем сукобу са Русијом.

Тешка зима на видику?

Више званичника је изразило бојазан да би Москва могла да одлучи да покрене нову кампању против инфраструктуре Украјине, сличну оној коју је водила током претходне зимске сезоне.

Украјински званичници дали су опречне извештаје о обиму штете на инфраструктури и напретку у њеном поправљању.

Скоро 60 одсто производње електричне енергије у земљи и око 43 одсто целокупне високонапонске мреже завршило је оштећено прошле године, према подацима државног оператера „Укренерго“. Украјински премијер Денис Шмигал је, међутим, рекао да је 40 одсто „електричне инфраструктуре, укључујући производњу и електричну мрежу“, уништено, а да је „већи део ове штете“ отклоњен.

Русија до сада није показала назнаке да ће кренути на украјинску инфраструктуру, фокусирајући нападе на позадинске објекте као што су депоније муниције, аеродроми и противваздушна одбрана.

Западна подршка јењава?

Највећи савезник Украјине, САД, није успео да усвоји нови пакет помоћи за земљу, а Конгрес ће о том питању расправљати након празничне паузе. Републиканци инсистирају да Вашингтон мора да се фокусира на домаћа питања.

Још један од главних поборника Кијева, ЕУ, такође се нашла у ћорсокаку око пакета помоћи Украјини. На траншу од 50 милијарди евра о којој се дуго расправљало Мађарска је на крају средином децембра ставила вето.

Ако не стигне страна помоћ, то ће бити „катастрофа“ за Украјину, рекао је Максим Скрипченко, председник Трансатлантског дијалог центра, истраживачког центра са седиштем у Кијеву. „За месец или два нећемо моћи да се одбранимо од руских пројектила. Нећемо моћи да водимо огромне војне операције. Више од једног месеца (чекања на помоћ) је прави проблем“, рекао је он за „Хил“ прошле недеље.

Економске потешкоће

Смањење западне помоћи довело би и до колапса целе привреде земље. Без адекватног спољног финансирања, Кијев вероватно неће моћи да надокнади огроман буџетски дефицит од 43 милијарде долара следеће године.

„Влада има резерву ликвидности за јануар и фебруар“, рекао је за Ројтерс Јуриј Гајдеј, виши економиста из Центра за економску стратегију, кијевског истраживачког центра.

Поред затварања буџетског јаза, Кијев такође треба да пронађе начине за реструктурирање око 20 милијарди долара међународног дуга након што су се страни власници обвезница сагласили средином 2022. да замрзну доспела плаћања на две године.

Потпуна мобилизација?

Кијев је последњих месеци интензивирао насилну регрутацију како би се компензовале тешке жртве на бојном пољу. Сада настоји да мобилише додатних 500.000 људи.

Украјински председник Владимир Зеленски тврди да је цифру изнела војска, док је највиши генерал земље, Валериј Залужни, оспорио ту тврдњу, наводећи да команда заправо није тражила никакве тачне бројке, већ сталну понуду регрута како би задовољила своје потребе у људству.

Пораз Запада?

Најватреније присталице Украјине и даље инсистирају да се Украјини шаље помоћ, упозоравајући да би њен потенцијални губитак заправо био пораз колективног Запад.

„Време је сада на страни Русије, која има јачу базу за мобилизацију људских ресурса“, рекао је бивши председник Војног комитета НАТО-а и актуелни председник Чешке Републике Петр Павел. „Сваки успех за Русију значиће наш неуспех“.