Председник Русије Владимир Путин је геополитички победник године, објавио је амерички лист „Вол стрит џурнал“.
Путин – немерљиво јачи него пре
„Победници године су Путин, Илон Маск и америчка економија, заједно са Тејлор Свифт и Врховним судом… Не радује ме што Владимира Путина проглашавам победником године, али његов положај делује немерљиво јачи него пре годину дана“, пише коментатор листа Џерард Бејкер.
Он је навео неколико примера којима је поткрепио своје тврдње: украјинска контраофанзива о којој се толико причало је стала, руска економија се изборила са западним санкцијама, решеност европских лидера у вези са сукобом у Украјини бледи, а америчка подршка слаби.
„Путин је показао окрутну предност стратешког стрпљења“, закључио је Бејкер.
Украјинска стратегија пропала
Американци су свесни да њихова украјинска стратегија не може још дуго да држи воду из простог разлога зато што се не питају они, већ управо Владимир Путин. Већ дуже време покушавали су да га зауставе и коначно су схватили да то не могу, каже Билбија за Спутњик.
Путин одлучује и кад и на који начин ће решавати ситуацију у Украјини, а Американци су у међувремену схватили да их украјинска криза много кошта и да им више не доноси корист него само штету, додаје Билбија.
Дуго су покушавали да га зауставе и коначно су схватили да то не могу, то је делимично и индиректан позив Русији на преговоре о Украјини.
„Од почетка им је главни циљ био да изолују Русију. Не толико да је победе јер нису они глупи и знају каква је реалност у свету и да не може Украјина да победи. Вероватно и цео НАТО кад би се скупио тешко да би имао икаквог значајнијег успеха, али могли су да изолују Русију и пре свега одвоје је од Европе, економски и политички, и да на тај начин елиминишу оба своја геополитичка конкурента. Јер много греше они који верују у добре савезничке односе Вашингтона и Европе. Не, они су конкуренти и то што су стицајем околности наводно на истој страни то је само у овој ситуацији тако, а у некој другој геополитичкој реалности може да буде сасвим супротно а тога су се у Америци у последњих неколико година највише плашили“.
Несрећа милиона људи – цена америчке рачунице
Највећи страх САД био је да Европа, пре свега Немачка окрене свој геополитички вектор ка Русији и Кини чиме би се створио најмоћнији светски, евроазијски геополитички и економски простор коме Америка више не би била ни потребна, објашњава Билбија.
У САД су све то добро израчунали а цена те рачунице, нажалост је крв стотина хиљада људи, пре свега у Украјини, уз чињеница да су милиони људи напустили ту земљу, а о економској катастрофи да не говоримо.
Међутим, Американци су погрешили у рачуници око украјинске кризе у прогнози да ће Русија имати негативне стопе привредног раста, међутим, не само да се то није десило већ је пројекција да ће у наредне две године стопе раста Русије бити око седам одсто.
Најјачи Путинови адути
„Дакле, имамо апсолутни стратешки пораз Запада у Украјини, уз чињеницу да су Американци успели у томе да се раздвоје Русија и Европа. То су краткорочно успели, али то је могуће само уз актуелне политичке гарнитуре у европским државама. Буде ли се променила политичка клима у Европи, ојачају ли суверенистичке снаге широм Европе а затим и у појединим државама, што се у Холандији већ десило, онда ће и та макростратешка слика да се мења. Мислим да је то стратешко стрпљење најјачи Путинов адут.“
Путин је изузетно стратешки стрпљив и он већ две и по деценије пажљиво чека, а осим тога једна од најважнијих његових одлика је и политичка рационалност, додаје Билбија.
Мала грудва која се претвара у лавину
Билбија сматра да је текст из „Вол стрит џурнала“ пре свега намењен америчкој јавности и да му је циљ да промени неке узусе који су важили у домаћој политици и јавном мњењу. Такви текстови не могу ништа суштински да промене, али могу бити сигнал да би нешто требало мењати.
„Некад је довољна да се закотрља мала грудва па да буде велика лавина и онда да кажу: Ево, покушали смо све, Путин је победник не можемо ту више ништа да урадимо. Али такође и да пошаљу један сигнали руској страни и да поруче да су спремни да се на неки начин укључе у један други дискурс и да мало причају о миру и будућности“, закључио је Билбија.
