Некадашњи амерички председник Доналд Трамп (поново) се нашао у центру пажње америчке и светске јавности након што је Врховни суд Колорада синоћ донео одлуку којом му се забрањује да се кандидује на свим изборима и предизборима у тој савезној држави.
Судски процеси против против некадашњег председника ничу као печурке после кише. Читав низ их се већ води у Њујорку, Вашингтону, Џорџији и на Флориди, а Трамп се оптужује за мање-више све чега су се његови противници сетили – од „побуне и устанка“, преко неадекватног руковања тајним документима до потплаћивања порно глумица.
Управо су исполитизованост тих процеса – коју признају чак и неки Трампови противници – као и чињеница да његова предност у истраживањима односу на актуелног председника Џозефа Бајдена само расте главни разлози за агресивну кампању и „борбу свим средствима“ против Трампа.
Главни фокус демократа у покушајима да спрече Трампа да буде кандидат на изборима бити злоупотреба потпуно политизованог судског апарата у САД. Уколико у томе не буду успели, план Б је да примене бруталну крађу, што су урадили и 2020. године, каже за РТ Балкан историчар и публициста Срђа Трифковић.
Он додаје да је фрапантно и потпуно несхватљиво то што је одлука суда у Колораду донета на основу амандмана америчког Устава из периодна након Грађанског рата.
„Одлука је донета на основу члана три 14. амандмана на устав САД, који је конгрес усвојио 1866, дакле непосредно након завршетка Грађанског рата. Тај амандман је за искључиви циљ имао да спречи јужњачке политичаре који су подржавали Конфедерацију у рату да се кандидују за било коју функцију након његовог завршетка“, објашњава он.
Клаузула отприлике гласи да свако ко је једном положио заклетву верности САД, а потом учествовао у „побуни или устанку“ мора бити дисквалификован од покушаја да дође на ма коју јавну функцију – осим ако га од тог ограничења не ослободи двотрећинска већина у Представничком дому, додаје наш саговорник.
„Дакле, изразито политизовани Врховни суд Колорада, у ком демократе имају тесну већину од 4 према 3, позива се на уставну одредбу стару преко 150 година која је била намењена једнократној употреби у специфичном историјском тренутку и која од тада никад није била употребљена“, наглашава Трифковић.
Оцена да су да су демонстранти од 6. јануара 2021. били учесници „побуне или устанка“, као и да је Доналд Трамп био тај који их је на „побуну или устанак“ подстицао је крајње проблематична, али о томе ће одлучивати Врховни суд САД.
„У овом тренутку можемо само да закључимо да демократе неће бирати средства, укључујући и 92 кафкијанске оптужнице против Трампа, да га спрече да се кандидује, и ако се кандидује да га спече да уђе у Белу кућу без обзира на стварни исход избора“, каже наш саговорник.
Питање на које се сада чека одговор је колико ће процес пред Врховних судом САД трајати, с обзиром да су председнички избори заказани за мање од годину дана.
Републикански предизбори почињу за мање од месец дана, прецизније 15. јануара, за кад је заказан кокус у Ајови. Републикански предизбори у Колораду заказани су за 5. март, популарно назван „суперуторак“ због чињенице да се на тај дан гласање одржава у чак 16 држава и територија.
„Врховни суд често може и има праксу да решава хитне случајеве по хитном поступку, али за очекивати је да ће демократе третирати одлуку из Колорада као пробни балон, након што је слична одлука у Мичигену и Висконсину већ оборена, а да за финале кампање чувају крунски драгуљ у изборном колеџу: Пенсилванију“, наглашава Трифковић.
Он сматра да демократе намерно нису хтеле да Пенсилванија буде та која ће донети ову спорну одлуку у овом тренутку, већ да ће то чувати за критични период кампање кадa би временска стиска могла да проузрокује конфузију и правни хаос, који би се у случају одлуке повољне по Трампа претворио и у хаос разуларене уличне руље, какав смо видели 2020. године.
Ипак, одржавање републиканских предизбора у тој држави доведено је у питање након што је локални републикански одбор најавио да ће се читава партија повући из предизборног процеса у Колораду уколико Трамп буде спречен да се кандидује.
„Политички процес у савременој Америци личи на демократију таман онолико колико вампир личи на живог човека“, закључује Трифковић.