Шта би Охридски споразум у поглављу 35 значио за Србију: Нема чланства у ЕУ без признања “Косова”

Јучерашњи закључци Савета ЕУ о проширењу коначно су потврдили оно о чему се у медијима спекулисало већ неколико недеља: Европска комисија ће предложити да Споразум о путу ка нормализацији односа Косова и Србије и његов имплементациони анекс из фебруара и марта 2023. године – у јавности познатији као споразуми из Брисела и Охрида – постану део преговарачког оквира Србије за чланство у ЕУ.

У тачки 38 наглашава се да “Савет тражи од Комисије и високог представника да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије како би одразиле обавезе Србије које произлазе из Споразума и његовог имплементационог анекса”.

 

Другим речима, од Савета ЕУ – тела које доноси правно обавезујуће одлуке унутар тог блока – тражи се да споразуме из Брисела и Охрида озваничи као услов за пуноправно чланство Србије у ЕУ.

 

Оваква одлука представља наставак процеса започетог у Охриду у марту, пошто у анексу споразума експлицитно пише да ће он постати део процеса приступања “Косова” и Србије Унији, као и да ће европски посредници “започети процес измене поглавља 35 у преговорима са Србијом, како би се укључиле нове обавезе које потичу из Споразума и анекса”.

Правоснажност споразума и анекса из Брисела и Охрида више пута је доведена у питање, пре свега зато што их стране нису потписале, већ (наводно) усмено прихватиле.

Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ је непосредно након састанка у Охриду 18. марта 2023. изјавио да “Европска унија поздравља (то) што су се стране договориле о имплементацији Споразума, који је предвиђен да постане интегрални и обавезујући део европских путева једне и друге стране“, без прецизирања шта то тачно значи.

 

Председник Србије Александар Вучић је, током обраћања дан касније, рекао да ће Србија имплементирати Споразум “до наших црвених линија” и да се Београд противи чланству “Косова” у УН.

 

Он је додао да је “тешко приказати да споразум постоји без потписа”, као и да “пази шта говори”. Вучић је на крају обраћања нагласио да ће “Србија имплементирати највећи део договореног“, али није прецизирао шта то тачно значи – осим да неће бити признања тзв. Косова и његовог чланства у УН.

Промена преговарачког оквира?

 

Питање које произлази из јучерашњег закључка је да ли Европска унија може да мења преговарачки оквир за приступање Србије тој организацији на своју руку, у светлу чињенице да Србија није експлицитно и недвосмислено прихватила споразуме из Брисела и Охрида?

Преговарачки оквир Европске уније за приступање Србије том блоку дефинисан је документом који је усвојен непосредно пре отварања преговора две стране почетком 2014. године. У њему се наводи да ЕК током читавог процеса, уз поштовање правила и процедура, “може да ревидира мерила”, укључујући и за поглавље 35. које регулише процес нормализације односа Београда и Приштине.

 

Другим речима, ЕУ има право да мења преговарачки оквир и у њега укључи споразуме из Брисела и Охрида, уколико се испуне процедурални услови – а то је консензус свих држава чланица.

 

То је за РТ Балкан потврдио и Слободан Зечевић са Института за европске студије. “Европска унија може да ради шта хоће, а на нама је да кажемо да ли је приступање ЕУ од обостраног интереса. Ако тражите нешто што је нама неприхватљиво, онда се преговори прекидају”, каже он.

Са њим се слаже и професор на Факултету политичких наука Слободан Самарџић, који сматра да је питање пре свега политичке, а не правне природе, али и да правни проблем не постоји зато што се Србија сагласила са тим споразумом и анексом (или, у најмању руку, делом споразума и анекса).

Милан Игрутиновић са Института за Европске студије такође је сагласан да ЕУ може да мења своју позицију, као и да је реч о превасходно политичким, а не правним условима.

“Ништа не спречава, на пример, немачки Бундестаг да за пар година каже да Србија мора да независност Косова призна експлицитно и отворено, и да то постане дефакто услов за чланство у ЕУ”, наглашава он.

То је последица чињенице да се све кључне одлуке у процесу проширења ЕУ доносе договором свих чланица, што је на својој кожи претходних година осетила Северна Македонија, чији је пут, након решавања спора са Грчком, почела да блокира Бугарска.

Професор Правног факултета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић упозорава да је ЕУ клуб затвореног типа и могу да нам наметну обавезе какве год хоће.

 

“Будући да је то њихов клуб, они сами одређују правила како ће те се код њих учланити. И могу да нам ставе услове какве хоће, а мислим да ће услови бити лошији, само не желе да нам их одмах испоруче да не бисмо одмах схватили шта је по среди. А по среди је да они нас не желе тамо као чланове”, истиче Ристивојевић за РТ Балкан.

 

Некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић за РТ Балкан каже да се ЕУ понаша непринципијелно, као и да су њихови документи пуни наредбодавних и претећих захтева Србији од којих су неки понижавајући.

“Намера да се ‘споразум’ из Брисела и ‘протокол’ из Охрида једнострано унесу у тзв. поглавље 35, толико година после усвајања преговарачке платформе је потез без преседана. Је ли и то показатељ принципијелности, равноправног третмана Србије са старим и новим кандидатима за чланство, предвидљивости поступака ЕУ као партнера, или је пре потпуно разоткривање себичлука, бахатости и експанзионизма кључних чланица ЕУ, уз упутства Вашингтона?”, пита он.

Какве ће бити последице?

 

Уколико Савет ЕУ буде одлучио да уврсти споразум из Брисела и Охрида у преговарачки оквир – што је могуће, али не и потпуно извесно, с обзиром на потенцијално противљење Мађарске – све његове провизије постале би директни и недвосмислени услови за чланство Србије у ЕУ.

Председник Вучић је 1. септембра изјавио да “не мисли да је могуће” да се Охридски споразум у целини, уврсти у поглавље 35, зато што би тиме, како је рекао, де факто затворили врата за Србију.

 

“Ако ви ставите у то да је чланство Косова у УН део поглавља 35, онда нам је јасно да не желите Србију. Не верујем да је то могуће и просто мислим да такву одлуку неће донети”, рекао је Вучић.

 

Иако само уврштавање споразума у поглавље 35 не значи аутоматски да је Србија дејуре признала независност тзв. Косова, с обзиром да је Вучић више пута експлицитно нагласио да би то за Србију била црвена линија, оно би оголило чињеницу која се имплицира од када је већина држава чланица признала једнострано проглашену независност Косова 2008. године – да и Србија то мора да учини ако жели да постане део ЕУ.

Алекса Пауновић

(РТ Балкан, 13.12.2023)