ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА РУСИЈЕ ВЛАДИМИРА ПУТИНА НА РУСКОМ НАРОДНОМ САБОРУ

Ваша Светости, драги пријатељи!

Поздрављам све учеснике у Светском руском народном сабору.

Он је основан 1993. године. Сећамо се какво је то било време – сложено, земља је била на прекретници. Тада је сабор успео да око заједничких циљева уједини представнике Руске Православне Цркве, других верских организација, политичких партија и покрета, културне посленике, научнике, предузимаче и људе различитих гледишта, уверења и националности, али јединствене у главном – у свом чврстом патриотском ставу.

Пре свега желим да вам се захвалим на подршци, на вашем доприносу јачању руске државности, грађанског мира и слоге, на консолидацији друштва и на помоћи коју увек пружате сународницима, свима онима које обједињује велики руски свет.

Знам да се многи представници Светског руског народног сабора тренутно налазе у Донбасу и Новоросији међу волонтерима и добровољцима, у редовима војних јединица и да заједно са ратним друговима бране нашу браћу и сестре и милионе људи у Доњецкој и Луганској народној републици, у Херсонској и Запорошкој области. Искрено сам захвалан учесницима у Светском руском народном сабору на помоћи коју пружате фронту и породицама наших погинулих хероја. Они су се борили за нашу домовину. Нека је вечно сећање на њих. [Објављујем] минут ћутања.

(Минут ћутања.)

Поштовани пријатељи, наша битка за суверенитет и за правду без икаквог преувеличавања има национално-ослобоодилачки карактер, зато што бранимо безбедност и благостање нашег народа, највише, историјско право да Русија буде снажна и независна велесила, земља-цивилизација. Управо наша земља и руски свет су, као што се већ више пута дешавало у историји, стали на пут онима који претендују на светску владавину и на своју изузетност.

Ми се сад не боримо само за слободу Русије, већ и целог света. Отворено говоримо да диктатура једног хегемона – видимо то и сви то виде – губи снагу. Она је почела, што се каже, да се распада и једноставно је опасна по околину. То је већ јасно целој светској већини. Али поновићу, управо се наша земља сада налази у претходници формирања праведнијег светског уређења. И желим да истакнем да без суверене и снажне Русије није могућ никакав чврст и стабилан светски поредак.

Знамо каквој опасности се супротстављамо. Данас су практично званична идеологија западних владајућих елита постали русофобија и други облици расизма и неонацизма. Они нису усмерени само против Руса, већ и против свих народа Русије: Татара, Чечена, Авара, Тувина, Башкираца, Бурјата, Јакута, Осетинаца, Јевреја, Ингуша, Маријаца и Алтајаца. Има нас много, нећу сад све наводити, али понављам да је то усмерено против свих народа Русије.

Запад у принципу не жели велику и многонационалну земљу као што је Русија. Наша разноврсност и јединство култура, традиција, језика и етноса једноставно се не уклапају у логику западних расиста и колонизатора, у њихову свирепу шему тоталног обезличења, разједињења, тлачења и експлоатације. Због тога су поново почели да певају стару песму: наводно, Русија је „тамница народа“, а сами Руси су „ропски народ“. То смо много пута чули у току протеклих векова. Чули смо и да сада треба извршити „деколонизацију“ Русије. Ако им не полази за руком да то учине силом – треба посејати смутњу.

Желим да истакнем да ћемо сваку спољашњу интервенцију и провокације у циљу изазивања међунационалних или међуверских конфликата сматрати за агресивна дејства против наше земље, као покушај да се против Русије употребе тероризам и екстремизам као инструмент борбе против нас и да ћемо у складу с тим реаговати на одговарајући начин.

Наша земља је шаролика. И у овој разноврсности култура, традиција и обичаја је наша снага, огромна конукурентска предност и потенцијал. Треба стално да их јачамо, да чувамо разноврсни склад и наше заједничко наслеђе. На то скрећем пажњу руководиоцима свих субјеката Федерације и у том погледу рачунам на углед пастира наших традиционалних религија и на одговорност свих политичких снага и друштвених организација.

Мислим да се сви сећамо и да треба да имамо на уму лекције револуције из 1917. године и грађанског рата који је затим уследио, као и распада 1991. године. Наизглед, толико година је прошло, али људи који сада живе, свих националности, чак и они који су рођени у XXI веку, и данас, деценијама плаћају за грешке које су тада начињене, за повлађивање сепаратистичким илузијама и амбицијама, за слабост централне власти, за политику вештачке, насилне поделе велике руске нације, тријединог народа – Руса, Белоруса и Украјинаца. Крвава жаришта која су настала после распада Руског царства и Совјетског Савеза не само да још увек тињају, већ понекад букну с новом силом. И ове ране се још дуго неће зацелити.

Никад нећемо заборавити ове грешке и не смемо их понављати. Поново желим да истакнем: сваки покушај да се посеје међунационална и верска распра и да се изазове раздор у нашем друштву представља издају и злочин против целе Русије. Никоме нећемо дозволити да дели Русију која је за нас јединствена. За њу, за нашу отаџбину узносе се молитве које звуче на различитим језицима.

И у овом аудиторијуму бих желео да поменем речи Григорија Богослова: „Светиња је поштовати мајку. Али свако има своју мајку, а заједничка мајка је домовина.“

Ваша Светости, поштоване колеге!

Тема овогодишњег сабора је „Садашњост и будућност руског света“. Руски свет су све генерације наших предака и наши потомци који ће живети после нас. Руски свет је Стара Русија, Московско царство, Руско царство и Совјетски Савез. То је и данашња Русија која враћа, јача и умножава свој суверенитет као светска велесила. Руски свет обједињује све оне који осећају духовну везу са нашом домовином, који се сматрају носиоцима руског језика, историје и културе, чак независно од националне или верске припадности.

Али желим да истакнем да без Руса као етноса, без руског народа не постоје ни не могу постојати, како руски свет, тако ни сама Русија. У овој тврдњи нема никакве претензије на надмоћ, на искључивост и на изабраност. То је једноставно чињеница, као и то да је у нашем Уставу јасно уписан статус руског језика као језика државотворног народа.

Термин „руски“ значи више од националности. Узгред речено, тако је увек било у историји наше земље. То је, између осталог, културни, духовни и историјски идентитет. Бити Рус је пре свега одговорност. Понављам, огромна одговорност за очување Русије и управо у томе је истински патиотизам. И као Рус желим да кажем: само јединствена, снажна и суверена Русија је у стању да гарантује будућност и самосвојни развој и руског, и свих других народа који су вековима живели и живе у нашој земљи, уједињени заједничком историјском судбином.

Шта значи суверенитет за нашу државу, за сваку породицу и за сваког човека? У чему су његов смисао, вредност и реални садржај? То је пре свега слобода. Слобода за Русију и за наш народ, а то значи и за сваког од нас. Зато што у нашој традицији човек не може да се осећа слободним ако нису слободни његови ближњи, деца и његова отаџбина. Управо такву истинску слободу данас бране наши момци, наши мушкарци, војници и официри, и кћери отаџбине.

Слободан народ који схвата своју одговорност пред данашњицом и будућим нараштајима је једини извор власти, суверене власти која је позвана да служи свим људима, свем народу, а не да опслужује, наравно, нечије појединачне, корпоративне, класне, а тим пре стране интересе.

Заиста слободан човек је увек конструктиван. Ми ћемо подржати тежњу свих да буду од користи земљи, друштву и људима. Управо од тога се ствара суверени развој у националном интересу.

Предстоји нам решавање колосалних задатака на уређењу огромног простора од Тихог океана до Балтика и Црног мора. Наша економија, индустрија, пољопривреда, нове гране, стваралачке и креативне индустрије, као и народна привреда треба вишеструко да развију свој потенцијал.

Сада се обраћам предузимачима којих знам да у овој сали такође има много. Драги пријатељи, посебно желим да вам се захвалим на складном раду. Управо удружујући напоре државе и пословања, осујетили смо економску агресију Запада без преседана и његов блицкриг у виду санкција је доживео неуспех.

Русија ће повећавати помоћ коју пружа сувереном националном предузетништву. За то сада имамо принципијелно нове инструменте. Улажите у Русију, отварајте нова радна места, развијајте производњу, учествујте у обучавању кадрова – и тада ће се пораст националне економије оваплотити у новим успесима и могућностима ваших компанија. Национално предузетништво радећи на јачању суверенитета, само постаје јаче и сувереније, постаје мање зависно од свих компоненти данашњег уређења света.

Суверени развој земље, економије, пословања и социјалне сфере мора доносити благостање свим грађанима, свим руским породицама, што значи да треба да буде праведан. Не ради се о примитивној уравниловки, наравно да не. Праведност пре свега значи достојанствене услове за живот, модерне објекте културе, здравства и спорта у свим регионима земље. То је квалификован и добро плаћен посао, као и висок друштвени престиж радника, инжењера, наставника, лекара, уметника, културног посленика, предузетника и сваког савесног стручњака и мајстора. Праведност су и једнаке и велике могућности за школовање, за почетак живота, за самоостварење омладине.

На Западу се сада не практикује само политика „културе укидања“, већ и практичног укидања образовања у друштвеним наукама. Зато примитивни постају и култура и образовање. Многи класични предмети се једноставно избацују из западних школских програма, замењују их некакве гендерске и сличне науке – наравно, лажне науке. А нама је, напротив, потребан прави напредак у културном животу. И овде имамо шта да научимо од својих предака који су и у традиционалној, узред речено, и у авангардној уметности постављали узоре целом свету. Уверен сам у то да су суверенитет земље и јачање њене улоге у свету немогући без процвата самосвојне културе у свим њеним манифестацијама.

И наравно, важно је да узмемо све најбоље што су створили наш и светски систем класичног образовања. Притом наше школе, универзитети и колеџи треба да буду савремени и отворени за све што је напредно.

Потребна нам је целовита сфера просвете у којој ће се складно допуњавати породица, образовни систем, национална култура, рад дечјих, омладинских, спортских и војнопатриотских организација, широк покрет просветних радника и додаћу, мудра реч духовних пастира, она је једноставно неопходна.

Да, Црква је одвојена од државе и патријарх [Кирил] ми је више пута говорио да су се без обзира на то код нас успоставили јединствени односи између Цркве и државе. Шта бих у вези с тим желео да истакнем? Није могуће одвојити Цркву од друштва и од човека. С тим се у потпуности слажем. И зато поново истичем важност учествовања представника свих руских традиционалних религија у образовању и васпитавању наше омладине, и наравно, у јачању духовно-моралних и породичних вредности. Учестовање наших пастира свих традиционалних религија има непролазан значај.

Ваша Светости, поштовани пријатељи!

Знате да је већ потписан декрет о проглашавању идуће, 2024. године у Русији Годином породице. И посебно желим да истакнем да се оваква одлука заиста ослања на став апсолутне већине нашег друштва. Сигуран сам да ће је Светски руски народни сабор такође једногласно подржати.

И шта овде желим да кажем и да истакнем? Сложени демографски изазови с којима смо се суочили не могу се савладати само помоћу новца, социјалних исплата, помоћи, олакшица и појединих програма. Да, наравно, бројке буџетских „демографских“ расхода су веома значајне, али то ни из далека није све. Много су важнији животни оријентири човека. У основи породице, у рађању детета налазе се љубав, поверење и чврст морални ослонац. Нипошто и никад то не смемо да заборавимо.

Код многих наших народа се, хвала Богу, чува традиција чврсте породице од више генерација у којој се одгаја по четворо, петоро и више деце. Сетимо се да је и у руским породицама било тако, да у многе наше баке и прабаке имале и по седморо, и по осморо деце, па и више.

Хајде да чувамо и обнављамо ову дивну традицију. Много деце у породици, велика породица, треба да постану норма и начин живота за све народе Русије. А породица није само основа државе и друштва, већ је духовна појава и извор морала.

Помоћ породици, мајкама и деци, треба да обухвати рад свих сфера државне управе без изузетка, нашу економску, социјалну и инфраструктурну политику, просвету, образовање, и наравно, здравство. Рад свих друштвених удружења, наших традиционалних религија је такође потребан за јачање породице. Чување и умножавање народа Русије је наш задатак у предстојећим деценијама, а рећи ћу и више: за предстојеће нараштаје. То је будућност руског света, хиљадугодишње, вечне Русије.

Ваша светости, драги пријатељи!

Предстоји нам много великих задатака и њихово решавање заиста захтева саборан рад, и ми смо за њега спремни. Постали смо јачи. У састав Русије су се вратили наши историјски региони. Друштво одбија све непотребно и окреће се истинским и правим вредностима.

Петар Аркадијевич Столипин је својевремено истицао да је изнад свега право које се ослања на свенародну снагу. И ми смо заједно показали такву свенародну снагу, и такву свенародну вољу и одлучност да бранимо своје, исконске интересе, исконске интересе народа Русије и да се не руководимо туђим и преузетим ставовима, већ сопственим сувереним гледиштима, својим схватањем тога како треба да се развијају породица и цела држава, да градимо Русију за себе и за нашу децу.

Поново желим да вам се захвалим на помоћи, на патриотском расположењу и наравно, да вам честитам 30-годишњицу Светског руског народног сабора.

Али посебне речи захвалности желим да упутим његовом челнику – патријарху московском и целе Русије Кирилу.

Знам колики је рад, који ви, ваша Светости, неуморно обављате на духовној обнови Русије, колико је значајан и какву тежину има ваш став. Желим то да истакнем, као и колико много под вашим руководством чине Руска Православна Црква, њени клирици и мирјани ради оваплоћења у живот социјалних, добротворних и добровољних пројеката, каква помоћ се пружа нашим војницима и њиховим породицама, колико реч патријарха ишчекују наши војници и официри на првој борбеној линији.

Драго ми је да вам управо данас на Свеском руском народном сабору честитам доделу председничке награде 2023. године за допринос јачању јединства руске нације. Дубоко вам се клањам. Сабору желим успешан рад.

Хвала.

(Православље.ру, 29.11.2023)