Шта пише у Хитлеровој Директиви 25: Југославију раскомадати, даноноћни напади на Београд

Република Србија купила је оригинал Директиве 25 Адолфа Хитлера, документа који је означио почетак немачког напада на Југославију и у којем се у основним цртама даје план војне операције. То је био Хитлеров одговор на демонстрације 27. марта 1941. и одбацивање Тројног пакта.

Документ, који има 13 оригинала, купљен је на међународној аукцији, Влада Србије није саопштила цену, а како је за Танјуг објаснио директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић за њега се надметало више од десет заинтересованих страна. Председник Србије Александар Вучић открио је да је Директива 25 била „у ко зна чијој приватној колекцији“.

Сломити Југославију пре напада на Совјетски савез

Директива 25 свакако није непозната историчарима, а факсимил ове наредбе објављен је у збирци докумената „Априлски рат“ коју је издао Војно-историјски институт у Београду 1987. године, објашњава за РТ Балкан историчар др Милан Кољанин.

На почетку документа наводи се да после војног пуча, Југославију треба сматрати непријатељем и раскомадати је што је пре могуће.

Делови њене територије обећавају се Мађарској и Бугарској, док ће Хрватска бити подржана зарад стварања унутрашње политичке затегнутости.

Затим следе појединости како ће се одвијати војна операција у сарадњи са Италијанима који су били главни савезници, објашњава Кољанин. Он подсећа да је напад на Југославију 6. априла 1941. изведен паралелно с нападом на Грчку.

„За Хитлера после 27. марта није било дилеме да треба војним средствима уништити Југославију, раскомадати је, овладати југословенским и грчким простором. И онда се окренути на исток против главног непријатеља – Совјетског Савеза“, каже Кољанин.

Казнити Србе, наградити Хрвате

Од почетка је била намера Хитлера да уништи Југославију као државу, да делове њене територије да суседима, да се искористи хрватски националистички покрет, па је већ 10. априла 1941. проглашена велика хрватска усташка држава на централном делу Југославије, објашњава наш саговорник.

„У умањеној Србији успостављена је директна немачка војна управа. Од четири дивизије послате у Југославију, три су биле у Србији, а касније током гушења устанка у јесен 1941. су доведене још две немачке оперативне дивизије. То говори да су Хитлер и Немци сматрали да су Србија и Срби носиоци југословенске државне идеје и државности и да их треба што више казнити“, наглашава Кољанин.

Он додаје да се, колоквијално говорећи, цео немачки окупациони систем заснивао на три премисе: кажњавање Срба, награђивање Хрвата и награђивање југословенских суседа деловима њене територије.

„То је извирало и из овог Хитлеровог наређења које је касније операционализовано другим наређењима и поступцима после капитулације југословенске војске“, истиче Кољанин.

Судбина Југославије

Да ли је Југославији била запечаћена судбина, без обзира на одбацивање или прихватање Тројног пакта и да ли би било само питање начина како ће се с њом завршити?

„Улазимо у зону претпоставки, али према каснијим изворима, у немачким дугорочним плановима није било предвиђено да Југославија опстане као таква. А јасно је и да Хитлер није много држао до својих обећања и потписа“, каже наш саговорник.

Кољанин додаје да је Југославија уништена као држава, успостављени су окупациони режими који су били у складу са немачким војним и економским потребама.

„На пример, северно Косово и Метохија, са Косовском Митровицом и рудником Трепча је припало немачкој окупационој зони у Србији, Борски рудник такође, руднике боксита у Херцеговини такође су Немци експлоатисали“, набраја Кољанин.

Осветите ваше очеве

Уз Хитлерову директиву, ишло је и упутство, наредба 4. ваздухопловне армије са седиштем у Бечу од 31. марта 1941, генерала Александра Лера који је командовао нападом на Београд, додаје Кољанин.

„У тој наредби генерала Лера можда има више осветничких елемената него у Хитлеровој директиви јер ту се помиње како треба разорити Београд узастопним нападима, срушити поједина складишта снабдевања, индустријска постројења… Тај осветнички дух видео се и касније у наредбама, рецимо генерала Франца Бемеа током гушења устанка у Србији у септембру 1941. године“, наглашава Кољанин.

Како напомиње, у тим наредбама се говори немачким војницима да су осветници својих очева који су ту гинули, проливали крв 1914. године.

„Више од половине састава немачких окупационих дивизија било је састављено од Аустријанаца који су имали веома јак антисрпски ресантиман. Тако да се оно што се догодило 1914. на неки начин поновило 1941. године“, истиче Кољанин.

Комплетан текст Директиве 25

1. Војни пуч у Југославији изменио је политичку ситуацију на Балкану. Југославију треба сматрати непријатељем и у случају да испрва да изјаву лојалности, па је стога треба раскомадати што је могуће пре.

2. Моја намера је да концентричном операцијом са простора Ријека – Грац, с једне стране, и са простора Софије, с друге стране, упаднем у Југославију општим правцем према Београду и уништим југословенску војску, а да осим тога крајњи јужни део Југославије одвојим од остале територије и да га узмем у своје руке као базу за продужење немачко-италијанске офанзиве против Грчке.

Брзо отварање саобраћаја на Дунаву и заузимање Борских рудника бакра важни су из разлога војне привреде.

Покушаће се да се придобију Мађарска и Бугарска за сарадњу у операцијама, стављајући им у изглед враћање Баната и Македоније.

Политичким обећањима Хрватима биће пооштрена унутрашња политичка затегнутост у Југославији.

3. У појединостима наређујем следеће:

а) Чим буде било довољно снага у приправности и временске прилике то допусте, треба уништити југословенску противавионску и Београд и то у непрекидним нападима из ваздуха дању и ноћу.

б) Операцију „Марита“ отпочети по могућству истовремено – никако раније, засад с ограниченим циљем, заузети Солунски басен и искрцати се на планинском пределу Водена. 18. армијски корпус може се при том ширити преко југословенске територије.

Треба искористити повољне прилике ради спречавања планске изградње фронта између Олимпа и висинског предела Водена.

в) За нападе који треба да уследе са простора око Софије у северозападном и са простора Ћустендил – Горња Џумаја у западном правцу, могу се употребити све у Бугарској и Румунији расположиве снаге, с тим да као осигурање нафтоносних подручја Румуније, поред противавионских снага, треба да остану и снаге у јачини око једне дивизије.

Осигурање на турској граници, за сада, има да се препусти Бугарима. Позади њих као ослонац поново припремити једну немачку јединицу, по могућству тенковску дивизију.

г) Удар, управљен са општег правцем од Граца према југоистоку, треба извршити чим за то буду прикупљене потребне снаге. Сувоземној војсци се препушта одлука да ради отварања границе треба прелазити преко мађарске територије.

Осигурање на југословенској граници одмах појачати.

Исто тако, као и на бугарској граници, важне објекте заузети и пре почетка општег напада, истовремено са ваздушним нападом на Београд.

д) Ваздухопловство ће са две нападне групе потпомагати операције 12. армије и операције ударне групе која ће се образовати на простору око Граца и у ту сврху ствараће тежиште дејства према временском развоју операција сувоземне (копнене) војске. За развој снага за напад може се искористити и мађарска организација аеродромског обезбеђења.

Испитати да ли треба употребити 10. ваздухопловни корпус за акцију са италијанске територије. Међутим, заштитна пратња транспорта за Африку мора остати загарантована.

Продужити са припремама за освајање острва Лемнос, али заповест за извршење издаћу лично.

Треба се постарати за довољну противавионску одбрану Граца, Целовца, Бељака и Леобна, као и Беча.

4. Врховна команда Вермахта склопиће најпре начелне споразуме са Италијом.

Сувоземна војска предвидеће штабове за везу при италијанској 2. армији и са Мађарима.

Овлашћује се ваздухопловство да се о разграничењу оперативних ваздушних простора у односу на италијанске и мађарске ваздух. јединице већ сада споразуме са врховним командама дотичних држава. Снабдевање мађарске организације аеродромског обезбеђења може да отпочне одмах.

5. Господа врховни команданти известиће ме преко Врховне команде Вермахта о намераваном вођењу операција и о питањима у вези с тиме.

Адолф Хитлер