У свету постоји велика међународна мрежа LGBTQ организација које заговарају родну идологију и намећу је свим државама. Међу њима је ILGA-Europe коју је делимично основала ЕУ. Када проучавате њихово деловање, јасно вам је како функционишу и шта су им циљеви. Те организације врше притисак на све државе да се развијају у правцу који они желе. А то значи да испуњавају њихове радикалне циљеве међу којима су, најпре, геј бракови, а затим трансродност и полиаморија.

Овим речима започиње разговор за наш лист мађарски писац и новинар Гергељи Силваи, аутор књиге Критика родне теорије која је његова друга од укупно шест књига које је написао. Наш саговорник је, иначе, виши сарадник водећег мађарског конзервативног портала и недељника Мандинер. Студирао је историју и комуникологију на Католичком универзитету „Пазмани Петер” у Мађарској, где је и докторирао политичку теорију.

Шта вас је подстакло да напишете књигу о родној идеологији и шта читаоци могу да науче из вашег штива?
– Књига се бави свим аспектима родних питања, укључујући феминизам и LGBTQ теме. Пошто нисам пронашао на енглеском и мађарском језику свеобухватну књигу о овоме, а сматрам да постоји потреба за здравим и добрим аргументима, одлучио сам да напишем сопствену.

Мој основни аргумент је да родна идеологија радикално раздваја тело и душу, али и негира да постоји сврха и значење отелотворених људских бића. Дакле, ми можемо да злоупотребимо своја тела негирајући људску природу. Такође, бавим се и питањима као што су: да ли је хомосексуалност урођена – сматрам да није – шта наука каже о трансродним питањима, шта је у овом случају политичка коректност, а шта је интерсексуалност.

Неки теоретичари сматрају да је тенденција да се као нормалне друштвене вредности узимају инцест, интерсексуалност, хомосексуалност… Куда то води и шта је следеће?
– Хомосексуалност је већ сасвим нормализована широм Запада, инцест је на дневном реду, а интерсексуалне особе користе се као политичко оруђе трансродности, како би се демонстрирало да постоји „трећи пол”. Већина трансродних особа није интерсексуална.

Интерсексуалних поремећаја има много, а већина њих не омета идентификацију биолошког пола особе. А они преостали не чине „трећи пол”, нити „деконструишу” дуалност полова. Али, где би то могло да се заврши? Не знам. У теорији логично, можете имати онолико родних категорија колико људи живи на земљи, или више, јер можете креирати нове и променити мишљење у било ком тренутку.

Како се ваша земља супроставља „џендеризму”?
– Ми у Мађарској имамо много LGBTQ организација које иза себе имају међународну мрежу невладиних организација. Такође, имамо нека одељења за родне студије, а постоји и Централноевропски универзитет који је основао Џорџ Сорош, а који још увек делимично ради у Будимпешти. Али, конзервативна парламентарна већина и мађарска влада су у Устав унели да је отац мушкарац, мајка жена, геј усвајање је незаконито, а биолошки пол особе мора да буде приказан у личним документима.

Највећи успех је Закон о заштити деце, који забрањује џендер пропаганду деци у школама, на телевизији и на било ком другом месту, тако да те организације не могу да их учине несигурним у погледу сопственог пола. Приступ је да одрасли могу да бирају свој животни стил, али ми морамо да заштитимо своју децу.

Да ли је породица, као најважнија категорија у друштву, на удару и колико су породичне вредности угрожене?
– Став LGBTQ покрета је да је „сваки облик породице једнак”, што није поткрепљено научним аргументима, јер се мушкарци и жене различито васпитавају. Али овај аспект је, такође, веома политизован.

Напори покрета могу замаглити наше јасне визије о томе шта је добро а шта лоше, и можемо завршити тамо где не знамо зашто смо у много горем стању. Морамо стално одбијати њихове напоре и тврдње. Ми у централној Европи имамо прилику да „видимо будућност”, да видимо шта се десило у САД и Западној Европи и створимо свеснији отпор: законе и покрете.

Борба за наталитет

И Србија и Мађарска се суочавају са падом наталитета. Како се ваша земља носи са овим проблемом и шта бисте препоручили као важну меру?
– Орбанова влада је свесно створила великодушан социјални систем за породице, дајући заиста велику суму новца у износу од 10 милиона и више форинти за куповину или изградњу породичне куће онима који имају или желе да имају децу. Ту си велике пореске олакшице за оне који имају потомке. Постоје и други аспекти, али можда су ови најважнији. На тај начин смо успели да подигнемо укупну стопу фертилитета са једне од најнижих у Европи, која је 2011. године износила око 1,2 на око 1,6, што је ипак недовољно, али је прилично добар знак. Али очигледно су нам потребни савезници у међународној арени за то.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Интервју за Новости водила Љиљана Бегенишић.

Извор Новости онлајн

Насловна фотографија: AP Photo/Wilfredo Lee