Данас у Скопљу почиње тродневни 30. скуп министара спољних послова Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) који ће окупити више од 70 делегација са око 1.000 чланова коме ће присуствовати и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров.
Присуство Лаврова на самиту у Скопљу омогућиле су Бугарска и Северна Македонија одлуком да отворе ваздушни простор за авион руске делегације. С друге стране, неке чланице НАТО и Украјина одлучиле су да бојкотују скуп у Скопљу управо због присуства Лаврова.
Амерички државни радио „Слободна Европа“ признао је да је Русија на путу да постане велики победник самита ОЕБС-а у Скопљу.
Запад попушта Русији
Долазак Лаврова у Скопље могао би бити сигнал да Запад попушта Русији, али не нужно јер је ОЕБС прилично окрњен и ослабљен тиме што су неке његове ставке доведене у питање, каже за Спутњик бивши министар спољних послова Савезне Републике Југославије Владислав Јовановић.
Једна од њих је тзв. корпа безбедности, јер се о једнакој и недељивој безбедности не може говорити пошто се Русија третира као непријатељ, уведене су јој санкције и против ње се води прокси рат на територији Украјине.
Независно од тога што је ОЕБС и пре тога пао под доминацију Американаца, долазак Лаврова у Скопље сам по себи могао би да буде знак да су САД са савезницима дошле до сазнања да им досадашња политика према Русији не даје очекиване резултате и да сад траже начин да се криза превазиђе, истиче Јовановић.
„Други знак је да је Америка са својим западним савезницима схватила да се налази у тзв. дипломатско-политичком повлачењу с обзиром на снагу нових држава које имају амбицију да буду уважене као земље од утицаја, нарочито на Истоку. Ту мислим, пре свега, на јачање БРИКС-а и на разне пропратне мере које САД и њене савезнике стављају у изолацију, што им не прија. Онда би ОЕБС, који је био на неки начин приватизован искључењем Русије, могао да буде нека врста ‘испитног терена’ да ли би се, ипак могла пронаћи нека тачка контакта.“
Састанак Лаврова и Блинкена важнији од самита ОЕБС
И једно и друго је могуће, чак и вероватно, а видећемо да ли ће се састанак у Скопљу одвијати на регуларан начин или не, додаје Јовановић и подсећа да су балтичке земље, Пољска и Украјина отказале учешће управо због присуства Лаврова.
А то је први пут да се неке земље колективног Запада самоизузимају из састанка ОЕБС-а због незадовољства што присуствује Русија, која по свим правилима ОЕБС-а мора да учествује.
„Могуће је да овај догађај прође на некакав затегнути начин, али с друге стране, ако би дошло до званичног, или приватног тет-а-тет састанка између Лаврова и Блинкена онда би то значило много више него сам самит ОЕБС. Јер то би била почетна тачка сазнања да се досадашњим конфронтацијама са Русијом не може постићи оно што се жели и да се онда, на неки начин, ствари враћају на решавање проблема дијалогом, разменом мишљења, договорима, а можда и неким мировним преговорима. Не само у вези са Украјином него и вези са Блиским истоком“.
Све могућности су отворене, ниједна није сигурна али и ниједна није искључена, међутим, сама чињеница да Лавров овог пута долази уз пристанак једне чланице НАТО, а то је Македонија, знак је да најмоћније чланице НАТО размишљају о успостављању контаката са Русијом, индиректно или директно, сматра Јовановић.
Бојкот Лаврова – ко губи има право да се љути
Према његовим речима, став земаља које су најавиле бојкот састанка у Скопљу због доласка Лаврова, могао би се описати народном – ко губи има право да се љути.
„Ако је њима до сада одговарала слика тоталног притиска Запада на Русију, сада се прибојавају да та слика може да почне да се мења, нарочито ако би дошло до директног, службеног или приватног сусрета између Лаврова и Блинкена. Јер они сви зависе од Америке и њеног става, тако да ће и тај бојкот, ако га буде ако у међувремену не промене мишљење под притиском Америке, бити само привременог карактера и он не би могао суштински да утиче на даљи ток догађаја“, закључио је Јовановић.
