Светислав Пушоњић: Осрбите Београд (и Србију)

Упоредите рођене Београђане попут Ракића и Бојића са данашњим рођеним Београђанима… Зато је поновно осрбљивање Београда, као и Србије у целости, велики историјски задатак који стоји пред свима нама

Сећам се кад је отац Вајо Јовић још почетком двехиљадитих, после неког предавања у Цркви Александра Невског, рекао: „Београд треба поново осрбити“.

И то је велика истина, пошто данашњи Београд нема готово ничега заједничког са Београдом пре 1945, када је он био уистину српски град и дисао српским духом. Када је било могуће да се у њему роде и стасају људи попут Милана Ракића и Милутина Бојића – наших најзначајнијих патриотских песника – јер је друштвена клима томе погодовала. Када је Београд јатаковао одбеглим српским комитама из Македоније, који су у њему налазили спас од турских потера. Када је родољубље било нешто што се подразумева, ствар културе, доброг одгоја, достојанства, интегритета, а не нешто што се правда и објашњава, крије пред другима да те не би сматрали за „сељака“ или сасвим отура као „баласт“ да би се лакше успињало на друштвеној лествици и личило на тамо неке „културне и цивилизоване“ са Запада (који се сопственог родољубља уопште не одричу).

Упоредите рођене Београђане попут Ракића и Бојића са данашњим рођеним Београђанима, чији је типичан репрезент нека удувана или ушмркана зјака која тресе главом уз неко електрично пробијање бубних опни и мрзи самог себе што је Србин, мрзи саму мисао о било чему српском, па ће вам силазна путања из српског у несрпски Београд постати сасвим очигледна.

Зато је поновно осрбљивање Београда, као и Србије у целости, велики историјски задатак који стоји пред свима нама.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)