Александар Лукић: Аргентински луди танго

Представљајући себе као дворску луду, Хавијер Милеи је заправо своје политичке противнике учинио лудима, а можда и оне који су за њега гласали

„Без посредовања Лудости не би било никаквог друштва које би се оживљавало весељем и никакве везе која би дуго трајала: народ не би могао даље подносити краља, господар слугу, собарица госпођу, учитељ ученика, пријатељ пријатеља, ни жена мужа, ни власник закупца, комшија комшију, домаћин госта, ако не би један другог час варали, час се један другом улагивали, час један другоме паметно попуштали; ако се не би, једном речју, наслађивали неким медом Лудости.“

(Еразмо Ротердамски, Похвала Лудости)

У Аргентини је, према још увек незваничним резултатима, наизглед ексцентрични кандидат Лудости, Хавијер Милеи, победио Серхија Маса, кандидата власти и министра економије, са неочекивано великом разликом у гласовима (55,69 : 44,31). У првом кругу избора Милеи и није тако добро прошао. Добио је свега 30 посто гласова.

Победи у другом кругу пресудно је допринела бивша министарка одбране Патриција Булрич која је у првом кругу освојила треће место са 24 одсто гласова. Милеи је успео да придобије њену подршку између два круга избора, коју је она оправдала потребом за фундаменталним променама у држави. Највише гласова добио је у провинцији где су и сиромаштво и тежак живот због инфлације и лошег стања у економији израженије, него у престоници Буенос Ајресу.

Главна тачка његове кампање била је у економији. Обећао је да ће затворити централну банку, уништити пезос као локалну валуту и уместо њега увести долар. Са друге стране, залагао се за слободну трговину оружјем и људским органима, али и за референдум о забрани абортуса.

Све указује на то да је овај политички лик добро осмишљен. Шоумен прави представу на политичкој позорници и уз моторну тестеру шаље јасну поруку – доста је са досадашњом политиком, потребни су оштри и дубоки резови.

Економија на пиједесталу

Представљајући себе као дворску луду, он је заправо своје политичке противнике учинио лудима, а можда и оне који су за њега гласали.

Лудак који није „лудак“ не би тражио подршку у другом кругу, тај би спалио и долар и све што му се нађе на путу. Међутим, чињеница да је долар стављен на пиједестал његове кампање, говори о томе да је добро истражено јавно мњење. У Аргентини је поверење у долар далеко веће него у девалвирајући пезос. Аргентинци претварају пезосе у долар када год су у могућности да нешто уштеде. Немају поверење ни у банке, па те доларе чувају у сламарицама. Одатле и залагање Милеиа за рушење централне банке.

Западни медији одмах су га упоредили са бившим америчким председником Доналдом Трампом и бразилским Жаиром Болсонаром. Трамп му је заиста међу првима честитао, парафразирајући сопствени слоган: „Цео свет је гледао! Веома сам поносан на тебе. Променићеш своју земљу и заиста поново учинити Аргентину великом!“ Подршку му је дао и Болсонаро речима: „Нада поново сија у Јужној Америци!“

Милеи има бројне надимке – од Лудака до Лава, како сам себе назива. Носи перику и подсећа на Елвиса Прислија, а у кампањи је носио моторну тестеру како би и на тај начин показао да хоће да сече дубоко. Називају га због тога и радикалним десничарем и популистом, док он себе одређује као анархо-капиталисту.

Победи су допринеле тешка економска ситуација у Аргентина (о чему сведочи висока инфлација од око 140 посто на годишњем нивоу) и добро осмишљена кампања. Многи Аргентинци веома лоше живе и, сити ситих политичара, изабрали су „лудака“ за председника.

Могло би се рећи да „лудо“ време треба и „луде“ политичаре, као и довољно „луде“ бираче који ће да их бирају и доведу на власт.

Вешто осмишљен лик

Делује да Аргентину чекају велике промене. Међутим, оправдано је поставити питање да ли „лудак са моторном тестером“ и Прислијевим ликом може Аргентини да донесе праве промене и како може да утиче на будућу спољну политику Аргентине, а посебно на њено чланство у БРИКС-у.

Назнаке његовог спољнополитичког курса могу се сагледати из говора у којима је више пута изражавао жељу да тесно сарађује са Западом, при чему је посебно истицао Сједињене Америчке Државе и Израел. Може се догодити да Аргентина одустане од чланства у БРИКС-у са образложењем да од тога нема никакве користи, уколико Милеи преузме сву власт у земљи.

У том погледу изградња новог полицентричног света који се оличава у организацији БРИКС доживеће незнатно искушење, а аргентинско приклањање Сједињеним Државама и западном устројству представљаће једну малу победу Запада. Ипак, овде треба имати у виду да Милеи није глобалиста, већ трамповац који се залаже за суверенистичку политику.

Светски токови и изградња новог света који не би био заснован на хегемонији американизованог Запада довољно су јаки и постављени на добрим темељима мирољубиве коегзистенције и антиколонијализма да тешко могу да буду заустављени победом једног „лудака“ у Аргентини. Мада, велико је питање да ли је заправо овај „лудак“ уопште лудак или врло вешто осмишљен лик као и многи други који су као тзв. ексцентрици долазили на власт, а после тога одустајали од онога што су претходно обећавали.

Аргентина има државно устројство са веома јаким Конгресом. Због тога ће Милеиу бити веома тешко да прогура своје законе и да испуни обећања која је дао у вези са великим резовима у друштву. Смањивање пореза, броја министарстава (добро позната предизборна прича заједно са мантром о стручњацима у влади), рестрикција бесплатног здравства, образовања и др. биће веома тешко.

Политичка борба ће се у Аргентини и даље водити и засигурно ће се врло брзо показати да ли је Милеи озбиљан „лудак“ који ће се до краја залагати за неку нову Аргентину, или ће се догодити нешто слично ономе чему је Платон сведочио у Седмом писму одредивши нови режим као толико лош, да се стари испоставио као право злато…