Игор Ивановић: Неколико питања за ауторе „ПроГласа”

Поштовани  аутори  „ПроГласа”,

Надам се да сам правилно схватио вашу искрену намеру да се огласите у домаћој јавности овим путем. Апелујете превасходно, збиља аргументовано, да се у Србији прекине са праксом „понижених и приватизованих институција” и да се најзад стане на пут корупцији, као и вези власти са криминалом. Позивате све нас, уистину оправдано, да станемо против „једне те исте неправде и бахатости” и да се „удружимо у борби за другачију Србију”. Да би се избегле апстрактне, самим тим и јалове последице вашег апела, конкретно нас позивате да обавезно гласамо на расписаним изборима „против насиља” и против „ћорсокака изолације”. Што се мене лично тиче, неопходно ми је да ми појасните многе неодумице, које произилазе из вашег недореченог штива.

Бићу слободан у овом тексту да вам поставим неколико питања, у најбољој намери да вас у целости схватим. Одговарати мени лично, дакле једном једином гласачу, био би јалов посао. Нема смисла. Али, шта ако слично мисли огроман број потенцијалних гласача? Да ли се вреди потрудити – и у будућем прогласу појаснити све недоумице – да би се можда придобила критична маса гласова због преваге на изборима? Признајем, и страхујем, да одговори на многа питања која вам постављам, носе тешко бреме историје и магловите изазове будућности. Зато не очекујем да ово бреме на сопственој нејакој грбачи изнесу потписници „ПроГласа” из редова филмско-глумачког заната. Али, академици, професори и писци који су коаутори нареченог штива, дужни су да „подметну леђа” и пруже одговоре.

Виши циљ

У име вишег циља, лично сам спреман да зажмурим на чињеницу да се међу ауторима „ПроГласа” налазе особе које својим досадашњим поступцима нису делале у складу са префињеним садржајем истог; спреман сам и да заборавим да међу тим истим ауторима постоје особе које су се директно или индиректно окористиле, како о претходну тако и о актуелну власт. Убеђен сам да би због тог „вишег циља” и многи други били у стању да учине слично. Али, да ли смо сложни око тога шта је „виши циљ”? Да не би било недоумица и потенцијалних неспоразума, кренимо редом.

И површним читањем „ПроГласа” упада у очи да ни једном речју не помињете Косово и Метохију. Какав је ваш став о Бриселском споразуму – да ли је то противуставни акт или мост ка евроинтеграцијама? Да ли подржавате Француско-немачки споразум или мислите да је погубан по српске интересе? Да ли сматрате да би председник Вучић моментално требао да се повуче из свих преговора око Космета или сматрате да би требао да настави да испуњава захтеве Колективног запада све до признања – што су из ЕУ недавно обелоданили као крајњи циљ тог процеса? Да ли су по вама страдали Срби у Бањској наши хероји или терористи? Док је Владимир Костић био председник САНУ, у неколико наврата је изјавио да „Косово није наше и да то треба што пре схватити”, због чега је изазвао бурне реакције. Пошто је другопотписани испод „ПроГласа”, могао би се стећи утисак да сви потписани аутори сматрају исто. Да ли је тако? Да ли Космет јесте Србија?

У „ПроГласу” не постоји став о највећој раскрсници данас у човечанству – на којој се рачвају униполарни свет са једне  и мултиполарни са друге стране. Да ли сматрате да су, ипак, САД једини светски арбитар са капацитетом или сте мишљења да се рађа противтежа на другим земаљским половима моћи? Да ли је ЕУ једини пут за Србију – како је некада формулисао режим Бориса Тадића, а што је курс који и даље држи актуелни режим? Да ли подржавате војну неутралност Србије или сматрате да је Србији место у НАТО пакту? Да ли Србија треба да уведе санкције Русији због захтева Брисела? Да ли Србија, због истог захтева, треба да смањи своје политичке и економске везе са Кином? Или треба да одржавата и развија односе са Русијом и Кином, искључиво у складу са сопственим интересом?

Познато је да је пре десетак година академик Симовић – првопотписани испод „ПроГласа” – у једној емисији успутно говорећи о бисти Милоша Црњанског на Калемегдану, изразио дубоку забринутост што се „деца мајке Србије масовно бацају у наручје мајчице Русије”. Убрзо након тога, са највише адресе на којој станује Црњански – стигао је одговор. Професор Ломпар је узвратио академику Симовићу – али је академик зачудо заћутао. Стекао се утисак да је, накако неславно, побегао са бојног поља. Ево прилике да се кроз ставове о Русији аутор велике драме „Бој на Косову” врати у литерални бој, појаснивши своје ставове о вези Србије са Русијом. Зашто се у „ПроГласу” нигде не помињу притисци Колективног запада на Републику Српску и санкције њеном легалном председнику? Да ли је Кристијан Шмит само „немачки туриста” или је Високи представник за БиХ, обзиром да његов избор на ту функцију није обављен гласањем у легалној процедури? Да ли се аутори „ПроГласа” залажу за очување Републике Српске и „дејтонског” обима њених надлежности, или се слажу са смањењем њених ингеренција?

Нација и демократија

Да ли је „српски културни простор” искључиво србијански или подразумева културну интегралност српког народа, без обзира на државне границе Р. Србије? Да ли су српски национални интереси неодвојиви од српског културног простора? Зашто у „ПроГласу” помињете само „демократско”, а не и „национално”? Један од потписника – Гојко Божовић – књижевни критичар и писац који је писао о Бори Пекићу, одлично зна да је кључна Пекићева порука гласила: „Нација или демократија? Лажна дилема – и нација и демократија!” Многи велики писци (попут Пекића) о чијим делима је Божовић писао есеје, стављали су питање слододе у центар своје литературе. Пошто је Божовић родом из Црне Горе, који је његов став о кампањи западних амбасада у Подгорици да се демократски изабраним српским представницима забрани улазак у Владу ЦГ? Имао сам велику част да познајем Бору Пекића, као очевог пријатеља и колегу и као оснивача ДСС-а. Иако демократа по убеђењу, он никада није запостављао национално због демократског – био је тврди и доследни борац за српски свет.

Зашто у „ПроГласу” нема ни слова о положају Српске православне цркве? Не служи ме памћење, да ли је неко од потписника јавно подржао масовне литије у Црној Гори, које су настале због покушаја Мила Ђукановића да одузме манастире и цркве СПЦ? Какав би данас био став о идентичном процесу у Украјини? Оба процеса отимачине су јавно подржана од стране западних сила. Можда у овоме лежи разлог зашто су многи – чак и они који су пореклом из Црне Горе – ћутали о литијама, правећи се да се ништа не догађа, иако је небо над Црном Гором горело тих месеци.

У „ПроГласу” нема ни помена о културној и економској окупацији Србије. Да ли је интерес мултинационалних корпорација у Србији увек у интересу српске државе? Или ће Србија – коју ви скупа прижељкујете – бити у стању да мултинационалне корпорације у вредносном смислу не третира као актуелна власт, већ искључиво пословно? Трећепотписани на „ПроГласу”, академик Владица Цветковић, једини се у стручној и научној јавности изјаснио у прилог наставка радова корпорације „Рио Тинто” у подручју Јадра. Зато је неопходно да се појасни ова велика дилема.

Да ли се потписници „ПроГласа” залажу за традиционалну породицу са оцем и мајком или за хомосексуалну са „родитељем 1” и „родитељем 2”? Обзиром да су неки од потписника јавно подржали одржавање геј параде у Београду – да ли је то ваш колективни став? Направите малу анкету као помоћ и упитајте се колико потписника „ПроГласа” је подржало литије српског народа у Црној Гори, а колико је подржало ЛГБТ параду. Такође, многи од уважених потписника су се јавно декларислали као Југословени, какав је однос према Јосипу Брозу? Да ли је титоизам „канцер српских интереса” који се мора одстранити (као што је назначио потписник „ПроГласа” писац Мајић у неким јавним наступима) или база на којој треба стварати нову Југославију (као што су говорили многи од вас)? Ако се оствари визија ваше Србије, да ли ћете дозволити – као што је садашња пракса – финансирање невладиног сектора парама западних влада? Један од потписника „ПроГласа”, професор Филип Ејдус, бележи у сопственој биографији да је члан управног одбора Фондације за отворено друштво, коју је основао Џорџ Сорош. Признаћете, у склопу светско-историјских дешавања, да је реч о, благо речено, контроверзној одредници.

Признајем, много је питања. Много за један проглас. Али прећуткивање ових питања не негира њихово постојање. Неопходно је одговорити бар на нека од њих. Ако желите да вас народ подржи потписима, као и да такву вољу конвертујете у изборну – неопходно је да ствари буду јасне. Много је ефикасније да храбро изнесете ставове до краја, без обзира на ризик да се некима не свиде, и без обзира на жељу да се допаднете што ширем опсегу бирача. Једино тако ћете се разликовати од актуелне власти. У противном, „ПроГлас” ће остати само испразно штиво, попут жеља такмичарки на избору за МИС, да „сви буду срећни и да влада мир у свету”. Само храбро. Напишите.