Слободан Иконић: „Рио Тинто” у новој офанзиви

Са заоштравањем предизборне кампање као да се усијава и прича о српском литијуму. Могући „плен” се не испушта лако из руку – па су и мере и акције у том правцу све агресивније – без обзира што је пројекат наводно стављен ad acta, и што су и најновији догађаји из европског окружења речити у отпору једном не само еколошки сумњивом подухвату.

Ако кренемо од краја, налетећемо на „врућу” информацију да је компанија „Рио Сава експлорејшнс” (Rio Sava Exploration), ћерка фирма „Рио Тинта”, поднела Управном суду девет тужби против Србије због обуставе пројекта Јадар и ископавања литијума – суд је формирао:

• четири предмета у поступцима против решења Владе Србије из јануара 2022. којим је обустављен тај пројекат,
• два против Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и
• три против Министарства финансија.

Прве две тужбе, како су навели из тог суда, поднете су 13. маја 2022. и воде се због одлука Владе Србије да укине одлуке Министарства за заштиту животне средине о подземној експлоатацији бора и литијума и процене утицаја на животну средину. Друге две тужбе против Владе поднете су јер је њена Административна комисија одбила жалбе „Рио Саве”, док су две тужбе против Министарства пољопривреде поднете због инспекцијских мера. Основ спора у предметима против Министарства финансија је порез.

Промењени закон из 2015.

Познато је да је Влада Србије – под притиском масовних протеста еколошких удружења – 20. јануара 2022. укинула Уредбу о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта Јадар по којем је британско-аустралијски рударски гигант „Рио Тинто” имао је намеру да у Србији развије рудник литијума у подручју Јадра, код Лознице, у западној Србији, вредан 2,4 милијарде долара.

Међутим, одлука Владе је и у време доношења имала своје репове и „вајкања” да се ради о великој грешци којом се Србији из руку избија неслућена перспектива и добит, а као додатна последица поменути су баш судски спорови и њихове негативне последице. Највећи противник обуставе пројекта је управо председник Србије Александар Вучић, који је иза Божића 2022. изјавио да очекује да Влада Србије раскине све уговоре са „Рио Тинтом”, али и да је његов став да не треба да „подилазе народу” (мислећи на протесте), те да је он за мораторијум на одређено време како држава не би губила шансу и новац.

На правно-финансијском плану ни тада није све било јасно и једноставно – а испоставиће се да су тужбе само део могућих много већих судских процеса, с обзиром на изјаве из компаније „Рио Сава” да је инвестиција у „Јадар” предмет Билатералног споразума између Србије и Уједињеног Краљевства из 2002, ратификованог 2004, и да тај документ предвиђа међународно признате механизме заштите инвестиција. „Хоћете ли ви да обезбедите милијарду евра колико би требало да платимо због онога што су они потписивали? Или је боље да се пронађе бољи начин за решавање проблема. Важно је да постоји мораторијум, нема никаквих даљих активности ‘Рио Тинта’. Шта ће бити даље, видећемо”, рекао је председник Србије уочи нове 2022. године, стављајући тежиште кривице на претходну власт.

У правним експертским анализама се потврђује да је „Рио Тинто” започео са истражним радовима (тј. геолошким истраживањима) у Србији још почетком 2000-их година и да му је дозволу за то дала тадашња Влада Републике Србије, те да су те дозволе до данас више пута продужаване од српских власти. Када је „Рио Тинто” започео са истражним радовима у нашој земљи, на снази је био Закон о рударству из 1995. године (с накнадним изменама). По том закону, носиоцу истражног права (тј. имаоцу одобрења за геолошко истраживање) није било гарантовано да ће по спроведеном геолошком истраживању добити и одобрење за експлоатацију, које је пак била вишеструко условљена дискреционим актима државних органа – укључујући и сагласност министарства надлежног за послове заштите животне средине (члан 18).

Међутим, правна ситуација се драстично мења 2015. када је донет нови Закон о рударству и геолошким истраживањима – који је, након тога, више пута мењан – а њиме уведено неколико суштински битних новина. Пре свега, експлоатација литијума (као и неких других рудних богатстава) предвиђена је као делатност „стратешки значајна” за републику Србију, док је могућност експропријације непокретности дозвољена у корист приватног привредног субјекта који је носилац истраживања или експлоатације ове минералне сировине (члан 4). До тада то није било могуће.

Даље, чланом 52 је изричито прописано да носилац потврде о резервама и/или ресурсима (која се добија по окончању истражних радова) има право (?!) да добије експлоатационо право у складу са овим законом! Дакле, укинуто је дискреционо право државе да одлучи да ли ће одобрити експлоатацију неке минералне сировине – а носиоцима истражног права (тј. потврде о резервама и/или ресурсима) гарантовано је да ће по окончању геолошког истраживања добити експлоатационо право ако то желе! Затим, за добијање експлоатационог права се више не захтева ни сагласност министарства надлежног за послове заштите животне средине, већ се само тражи „акт којим се прописују обим и садржај студије о процени утицаја на животну средину” (члан 70).

Уколико би дошло до међународне арбитраже, тужбени захтев „Рио Тинта” би се темељио на одредбама билатералног споразума о заштити страних улагања између Србије и Уједињеног Краљевства – будући да је инвестиција „Рио Тинта” у Србији структурирана преко Енглеске. За такве тужбе није неопходно да постоји уговор између страног улагача и државе домаћина – на чему се често у нашој јавности погрешно инсистира.

Утицај на животну средину

Једина регулаторна неизвесност за „Рио Тинто” произлази из Закона о процени утицаја на животну средину, донетог још 2004. Дакле, сада све зависи од одобрења студије о процени утицаја на животну средину за пројекат Јадар. И ту ствари не иду наруку „Рио Тинту”.

А да би се држала тензија, представници Савеза еколошких организација Србије (СЕОС) упали су на затворену седницу о рудним и минералним ресурсима Србије на којој су у хотелу „Метропол” учествовали представници страних компанија, амбасада и Министарства рударства и енергетике. Тешко је отети се утиску да су окупљени, спречавајући да се скуп настави скандирањем „Рио Тинто марш из Србије!”, овај случај искористили у предизборне сврхе, јер је међу протестантима био и професор Шумарског факултета Ратко Ристић, кандидат за градоначелника Београда на листи Двери и Заветника, а чијим ангажовањем за заштиту животне средине у Рађевини и нису баш задовољни.

А кад смо код процене утицаја на животну средину, треба истаћи да је Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину” поднело жалбе против Владе Србије Секретаријату Бернске конвенције у Стразбуру, који се бави заштитом биодиверзитета животињских врста (Србија је Бернску конвенцију ратификовала и она је саставни део нашег законодавства), одакле су добили одговор да су њихове жалбе оправдане и прихваћене, те да је Влада Србије потврдила своје одустајање да наведеној компанији „Рио Тинто” и њеној „ћерки” званој „Рио Сава експлорејшн” (Rio Sava Exploration) изда потребне дозволе за отварање рудника на подручју Јадра и Рађевине. („Печат” је у претходна два броја објавио опширне интервјуе са вођама Удружења.)

И ту није крај јер тамо „где не може силом, треба ићи милом”, па присталице експлоатације литијума у Србији покушавају на све начине да „убеде” грађана како би попустили и прихватили пројекат који може нанети штету нама, а не њима који га пропагирају. Уосталом, зар из Европске уније није скоро отворено поручено да су они за ископавање литијума у Србији – без обзира што на тај начин може доћи до огромног загађења широког подручаја Рађевине, Јадра и Мачве, а нарочито чисте пијаће воде – док су за себе резервисали производњу батерија од тако добијеног литијума.

Управо је поменуто удружење подсетило да су од пролећа ове године одржавани састанци под руководством високог званичника америчке администрације Ричарда Гренела и под обезбеђењем Еф-Би-Аја (FBI), на које су позивана сва мало већа удружења и НВО. Чак им је нуђен и неограничени новац за оживљавање пројекта „Јадар”.

И док званично „Рио Сава” масовно отпушта запослене, због обуставе пројекта, у неким опозиционим круговима се наводи да је „Рио Тинто” спремио износ од два милиона евра – намењен медијима, НВО организацијама и инфлуенсерима. Наводно, сметају им, пре свега, млади који се противе овом пројекту и због тога припремају кампању којом би то променили. Помиње се и да је „Рио Тинто” радио истраживање који инфлуенсер би могао да утиче на млађу популацију да промени мишљење, али нису нашли никог ко би пристао да „прода своју државу”.

Случај Грчке и Португалије

Политички и протестни покрет у Србији „Еколошки устанак” иде корак даље и наводи да је након краха досадашње политике компаније „Рио Тинто”, актуелна власт одлучила да ангажује „Рендон груп” (The Rendon Group – TRG). Као доказ достављају документ у коме је представљена „нова лобистичка стратегија” за спровођење пројекта Јадар. Власник ове групе, Џон Рендон, један је од најпознатијих лобиста америчке владе, који је, између осталог, радио као извршни саветник Беле куће, Министарства одбране САД и америчке безбедносне заједнице, предавач је на Ратном колеџу САД и Универзитету националне одбране, албанској Академији оружаних снага, Академији одбране Велике Британије, а има вишедеценијско међународно искуство у вођењу стратешких преокрета и рехабилитација политичких односа и односа компанија које се баве експлоатацијом енергената с грађанским друштвом.

Као пример наводе споразум владе Грчке о изградњи Трансјадранског гасовода на северу Грчке, за који је средства обезбедила ЕБРД – а због којег је дошло до масовног отпора становништва, те је пројекат заустављен. Главни отпор овом пројекту пружиле су локалне заједнице и власници земљишта кроз чије поседе је требало да прође траса гасовода и које, као и у случају Горњих Недељица, нико ништа није питао, навео је „Еколошки устанак”.

Додали су да се Влада Грчке, која је ставила потпис на овај пројекат, нашла под огромним притиском – и инвеститора, и грађана због којих је пројекат стопиран. Тада на сцену ступа „perception manager” (како сам себе назива Џон Рендон) који осмишљава начине и стратегију за „омекшавање” отпора највећих противника овог пројекта. За 24 месеца национални медијски пејзаж се с малобројних, углавном негативних прича о пројекту изменио у најчешће помињану инвестицију. Медијска стратегија је достигла врхунац 2013. када је премијер, који се раније супротстављао изградњи, јавно прогласио пројекат „најважнијим и најпозитивнијим економским подухватом током 10 година”.

И таман кад се пропагандна машинерија „Рио Тинта” захуктала, из Португалије стиже вест да је ухапшен шеф кабинета премијера због корупције у вези с пројектом ископавања литијума, а председник владе те земље је поднео оставку. У неколико зграда португалске владе, укључујући службену резиденцију премијера, Министарства животне средине и Министарства за инфраструктуру, извршен је претрес у оквиру истраге наводних незаконитости приликом склапања послова у вези с литијумом и тзв. чистим водоником.

Ова вест за нас има посебан значај – самим тим су подозрења и сумње много шире јер се у Србији израз лобирање углавном користи као еуфемизам за корупцију. И то не без разлога, јер у Србији богати људи на политичаре утичу тако што кофери с новцем лако промене власника.