Када видим како се господски упокојио Лауш, изгледа као да није тешко умријети. То су ми причали свједоци који су гледали своје најближе када су умирали. Кажу, изгоре попут цигарете, зачас. Ништа нас не плаши та смрт када смо видјели како у секунди однесе човјека.
Живјети као Лауш није било нимало лако. Укрстивши граничне линије живота и смрти, он је оставио израз немјериве елеганције потврдивши да живот зна бити елегантан као смрт, а да потоњу можемо савладати дјелом које заувијек оставља душу да слободно лелуја међу нама, док ће лик скромног човјека великог дара у правилним размацима на велике умјетничке домете везивати нас за славну прошлост најузбудљивијих домета у глумачкој умјетности.