Синиша Љепојевић: Како прикрити пораз у Украјини

По већ толико пута виђеном моделу прикривање пораза предводе медијске приче о америчко-европској иницијативи да се режим у Кијеву наводно приволи на мировне преговоре са Русијом. И да се, у ствари, за пораз оптуже Украјина и њен председник Владимир Зеленски јер Америка наводно жели мир али њени клијенти у Кијеву, ето, не желе.

Тако је америчка телевизијска мрежа Ен-Би-Си одредила правац „сазнањем“ да су у администрацији председника Џозефа Бајдена забринути да Украјини понестаје снаге док Русија како изгледа располаже неисцрпним резервама. Наводно, како тврде као и обично неименовани извори, у току су разговори са Кијевом како би требало водити наводне мировне преговоре са Русијом. Ти преговори су, како објашњавају ти неименовани извори, неопходни због развоја рата и  политичких збивања у Америци и Европи.

Једно од образложења које се нуди јавности је и да је, како су то формулисали војни експерти, рат у Украјини постао „пат позиција“ и да зато морају да буду преговори. Рат, међутим, уопште није „пат позиција“ и Русија и даље има иницијативу а нико не зна шта су даљи руски планови. Од тог незнања у великој мери потичу и западна страховања.

Али, иза свега стоји очајничка потреба да се прикрије пораз и основна чињеница да Запад и Америка више неће моћи да помажу Украјини а сама Украјина нема снаге да ратује. А нема више ни подршке јавности чија је пажња преусмерена на рат у Израелу и јавност је готово заборавила Украјину. И сва помоћ иде Израелу. У Вашингтону се тврди да је Америка до сада помогла Украјину са 43,9 милијарди долара и да је остало још само пет милијарди и нема више помоћи.

Бела кућа и администрација председника Бајдена тврде да о тим идејама преговора нису упознати. Нуде се истовремено и приче како помоћ и наоружање не вреде ако у Украјини нема довољно људи да ратују. Опет се сугерише да су за пораз одговорни Украјинци и председник  Зеленски.

Прва порука његовог изгубљеног статуса је забрана да посети Израел а до јуче су га водали по целом свету као неког новог Далај Ламу. Али, ни Зеленски се „не да“ и променио је комуникацију са Западом. Британски недељник „Спектејтор“ указује да ако је донедавно Зеленски говорио „дајте нам више и брзо ћемо победити“ сада  говори „дајте нам више или ће се ово бесконачно развлачити“. Тај недељник оцењује  да на овај начин Зеленски жели да заигра на страх Запада од продуженог конфликта с Русијом.

Све је то бесмислени  „рачун без крчмара“ и замајавање и америчке јавности и америчких савезника. Јер, нико не зна позицију Русије и њене планове. А исход рата ће одредити онај ко победи. У администрацији председника Бајдена се признаје да немају никакав наговештај да ли је руски председник Владимир Путин спреман да преговара са Украјином. Дневни лист Вашингтон пост сазнаје да каква год била даља судбина Украјине Америка „неће ризиковати директан сукоб са Москвом због победе Русије у Украјини“. Лист признаје  да ће победа Русије у Украјини бити „страшан ударац по интересима Америке али не толико страшан да би Вашингтон ризиковао нуклеарни рат“ са Русијом.

Француски „Фигаро“ истовременои оцењује да ће Вашингтон одговорност пребацити на Владимира Зеленског.

Таква западна позиција је изазвала „панику и бес“ у Кијеву уз вапаје да „Запад не сме да се умори од Украјине“. Председник  Зеленски упутио је и молбу члановима америчког Конгреса да не одустају од војне помоћи јер би, тврди он, таквој блокади алтернатива могла да буде ризиковање евентуалног руског напада на земље НАТО-а, што би америчке војнике увукло у сукоб. Зеленски који личи на некога који Запад држи као свог таоца чак тврди да је Украјина на првој линији одбране „западне демократије, Европе и наших заједничких вредности“. При том је упозорио да би било какви преговори захтевали повлачење Русије.

Али, иако преписано из уџбеника западне пропаганде страха, његова порука није уплашила никога. Украјински председник ће, како се оцењује у политичким и војним круговима у Вашингтону, морати да се помири са предајом територија Русији током евентуалних мировних преговора. У тим круговима се открива да Американци већ почињу да се слажу са тим. И Запад већ гура Украјину ка томе да прихвати да се одрекне територија и Украјина више не може да утиче на ситуацију на политичком и војном пољу ма колико новца и наоружања јој давао Запад.

Један од планова администрације председника Бајдена је да америчкој јавности саопшти како су, у ствари, победили у Америци јер су спречили да Русија не узме целу Украјину него само то што је до сада освојила. То би се „продало“ америчкој јавности.

Међу западним савезницима су, како изгледа, улоге подељене па све почиње да личи на онај стари модел „добар и лош инспектор“. У ствари, веома је хаотично а Украјинци гину свакога дана. Пре неки дан је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен по шести пут од почетка рата посетила Кијев и истакла да је Украјина постигла напредак на бројним пољима означавајући посебно правосудне реформе. Ваљда у забрани цркве, руског језика и неистомишљеника и чак њихове ликвидације. Такође, оценила је,  Украјина је  начинила „изванредан напредак“ ка пријему у Европску унију (ЕУ).

ЕУ је већ дала 83 милијарде долара као ратну помоћ Украјинцима и планира да пошаље још три милиона евра, додала је Фон дер Лајен и пренела уверавања да ће ЕУ стајати уз Украјину колико год буде потребно. На то је Зеленски, како су пренели медији, одговорио да је украјинска влада „већ имплементирала све кораке неопходне да се испуне услови за пријем у ЕУ“.

Све је постало надреално

Истовремено је премијер Мађарске, земље чланице ЕУ и НАТО-а, Виктор Орбан изјавио да је постало јасно да је европска стратегија која је и даље на снази, а која се тиче Украјине, „потпуни промашај“. Орбан је указао да „Европа жели да Украјина настави да ратује, док ће их они финансирати и давати оружје. Они мисле да ће Украјина победити, а Русија изгубити, те да ће на крају успети да смене руководство Русије и да преговарају са новим руководством“.

Ипак, Орбан твди да постоји и план Б, за који се залаже и Мађарска, а он укључује подршку миру и безбедности. „Ми позивамо на мир и изградњу нове инфраструктуре безбедности, која ће бити прихватљива и за Украјину и за Русију“, казао је мађарски премијер. Орбан није рекао шта би тај план Б могао да значи а у западним политичким круговима се тврди да такав план не постоји изузев све присутнијег размишљања о повлачењу из рата у Украјини.

Да би се прикриле те празнине нуди се и прича о некаквом стратешком дијалогу Америке и Русије. Такав дијалог не само да не постоји него није ни реалан.  Наравно, једног дана ће до тога доћи али за сада није реално. А и када до тога дође позиције и Русије и Америке ће бити потпуно другачије него што се то сада замишља у Вашингтону.

Ратови се једног дана морају завршити али то није решење за проблеме Запада који доводе до глобалне деструкције. Западна моћ и његова доминација опадају али је и даље глобално уређење скоро немогуће без тог дела света.

Западу је зато неопходна потпуна промена менталног склопа, промена приступа проблемима у свету. Запад више није центар света а и даље се понаша као да јесте. То је наравно велика илузија и данашњи Запад нема капацитета да се носи са светским проблемима. Војна сила и већ отрцана пропаганда као и увек нису довољне. Али се не одустаје и мало је вероватно да ће се промене у западном погледу на свет у скорије време и десити. А док се то не деси биће нових ратова као што то сведочи актуелни рат у Израелу.

И ратни порази као да нису важни. У Украјини се пораз већ десио а прикривање пораза је истовремено наговештај да такозвани Колективни запад полако диже руке од рата и Украјине и само се тражи повољан тренутак и начин како то представити домаћој јавности. Као и бекство из Авганистана пре две године. Како то Енглези кажу „све ће се завршити у сузама“.