Крајем септембра Србија је поставила напредно наоружање близу административне линије са Косовом и Метохијом, што је било највеће војно појачање на овој територији од краја сукоба на Космету пре готово 25 година, пише „Форин аферс“.
Аутору су засметали руски медији у Србији наводећи да РТ и Спутњик шире проруске наративе о Украјини уз просрпске поруке – „и то са великим успехом“.
У тексту се наводи да је јачање војног присуства Војске Србије део упозоравајућег развоја догађаја на Балкану у којем, како се даље образлаже, Русија покушава да отвори други фронт у Европи тако што „подилази“ српским осећањима подржавајући је у борби за очување суверенитета и територијалног интегритета сопствене земље.
Једноставно речено: Русија охрабрује Србију да се бори за своју јужну покрајину и тиме распирује конфликте на Балкану.
Аутори наводе да је Русија срећна због потпиривања „историјског сукоба између ‘Косова’ и Србије“ јер тиме ставља на тест и оптерећује ресурсе НАТО-а и поткопава моћ Америке у Европи.
„Време је да НАТО одлучно стане на крај Вучићевој представи коју је омогућио Кремљ. Сједињене Државе и Европа морају јасно да ставе до знања Београду и Москви да ће реаговати снажно и оштро на будуће провокације на Балкану. Они морају ојачати присуство НАТО-а у региону и успоставити јасне црвене линије које Србија не може да пређе без изазивања војне конфронтације са НАТО снагама. И морају санкционисати Београд ако се српски лидери не удаље од Москве и не деескалирају тензије“, препоручује „Форин аферс“.
У тексту у којем се говори о најновијим тензијама на Космету, а да се ни у једној јединој реченици не помињу безбројни упади полиције тзв. Косова на север, бројна хапшења Срба и њихово малтретирање у затвору под врло танким или никаквим оптужницама, пуцање на Србе из аутоматског оружја, износи се теза да Вучић жели „силом да преотме делове Косова“.
„Како је Запад заузет снабдевањем Украјине, подршком Израелу и обуздавањем Кине, Вучић верује да прилика да спроведе своје операције на Косову може да се укаже ускоро. А како би успео, треба му Путинова помоћ“.
Под Вучићевим надзором, наводи се даље, Београд је ширио дезинформације како би припремио Србе за ескалацију на „Косову“, укључујући оптужбе на рачун Велике Британије да је планирала рат за косовску независност, оптужујући да „косовски“ премијер спроводи „терор над Србима“, кривећи НАТО земље за раст стопе обољевања од рака као последица коришћења осиромашеног уранијума током бомбардовања 1999. године.
„Дезинформације“ које шире српски медији односе се на чињенице о на пример, третману и пребијању осморо Срба ухапшених након протеста због преузимања општинских зграда на северу КиМ, изнетих у званичним извештајима српских државних органа кoји су предати званичницима ЕУ. Или на чињеницу да су пред италијанским судовима донете пресуде у корист италијанских војника, који су боравили у оквиру мировних мисија између осталог и на КиМ, а којима је доказана веза између осиромашеног уранијума и обољевања војника од тумора.
Но, како се наставља даље, „српске новине препуне су анти-косовског наратива, а српске радио станице прште од патриотских песама. Српске улице преплављене су графитима: ‘Косово је Србија’ и ‘Кад се војска на Косово врати'“.
Шта је спорно у графиту „Косово је Србија“ и поштовању Устава своје земље, није објашњено, док се други графит тумачи као „позив да Србија окупира Косово“, наравно без објашњења да по Резолуцији 1244 Уједињених нација српска војска има право да се на Косово врати.
У ширењу ових „дезинформација“, „анти-косовских“ наратива и „окупаторског“ српског национализма, помогла је Русија, констатује „Форин аферс“. У Москви су након догађаја у Бањској осванули билборди „Тугујемо заједно са Србијом, једна боја, једна вера, једна крв“, којима се „подржавају територијалне претензије Србије“.
Претензије или територијални захтеви се по правилу односе на туђу територију, па аутори чланка изгледа поручују да за Србију треба да буде неупитно да је „Косово“ држава и да не наседамо на „пропаганду“ Москве која жели да нас увери у супротно – да је у саставу Републике Србије.
О чему онда разговарамо у Бриселу ако је про-кремаљска пропаганда да је „Косово Србија“?
Та „прокремаљска пропаганда“ поклапа се са оном српском, излаже даље „Форин аферс“, па тако медији попут РТ и Спутњика користе слободу да шире проруске наративе о Украјини уз просрпске поруке – „и то са великим успехом“. Неочекивано, али отео се у овом тексту и комплимент за РТ и Спутњик.
Вучић хода на танкој жици између Москве и Запада, констатује се у тексту у којем се излаже фрустрираност тиме што НАТО дозвољава да Вучић ескалацијом ситуације на КиМ, а Москва распиривањем сукоба, тестирају способност НАТО-а да одговори на то угрожавање „кампање за независност Косова“.
НАТО мора да створи коалицију вољних предвођену САД која може да изврши успешан притисак на Београд и Москву да престану да промовишу политичку нестабилност, наводи се у чланку. Вучићу мора да буде јасно стављено до знања да ако настави са ескалацијом, суочиће се с последицама, укључујући можда и санкције.
Вашингтон би могао да уведе даље санкције против појединаца, а ЕУ јаче да притисне Београд да уведе санкције Русији, предлаже се у тексту. Износи се предлог и за Северноатланстку алијансу: НАТО би на „Косову“ могао да ангажује тимове који би се борили пртив српске и руске пропаганде.
Ови тимови, предлажу аутори текста, могли би да циљају ултра-денсичарске српске групе и подсете их да су руске поруке о „словенском братству“ мит и да ако сукоб избије, Путин им неће помоћи јер је презаузет Украјином. Постојаност „западног братства“ и њихова брига и пажња за Србију с друге стране, толико су велике да „Форин аферс“ позива војни савез да нас увери да све раде за нашу добробит.
Иако су неке чланице НАТО „не желе да предузму овакве мере“ и најрадије би „игнорисале Вучића“, у тексту се упозорава да би их то могло скупо коштати и да „коалиција предвођена Америком“ мора да спречи да дође до отвореног сукоба на Космету, који би могао да се прелије и на регион, у Северну Македонију и БиХ.
„Да би се заштитила Европа и зауставио Кремљ неопходно је да НАТО одмах ојача своје балканско крило док је цена тога још увек мала“, закључује се у тексту.
Да ли под тим крилом има места за крило српског белог орла, вероватно би било, по мерилима западних медија, сувише националистички и пропагандистички, а у суштини сувише наивно да се пита. Јер шта ћемо ако се црни орао увреди?