Овако професор др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње коментарише нови годишњи извештај Европске комисије (ЕК) о напретку реформи у Србији.
„Они желе да Србија усклади спољну политику са спољном политиком ЕУ, у коју никада нећемо ући, а да се одрекнемо својих националних интереса. Не знам да ли они мисле да овде живе Телетабиси, или ће измислити нове начине притиска. Ми ћемо ускладити спољну политику са Бриселом шест месеци пред улазак. Значи, ако ћемо постати чланови Уније идуће године, време је да размишљамо о томе. С обзиром да има назнака да никада нећемо ући, о томе вероватно никада не треба ни да размишљамо“, констатује Деђански.
Србија мора понегде и да попусти, али веома је важно да српско руководство остане чврсто и доследно када су кључне ствари у питању, додаје наш саговорник.
Циљ да се Србија увек окриви за нешто
Према његовим речима, извештај Европске комисије показује да се у политици Брисела према Србији ништа драстично не мења. ЕУ увек наизглед покушава да има балансиран став, али је тенденција да се Србија увек окриви за нешто. Некада су то медијске слободе, некада је нешто друго. По том принципу се праве сви извештаји за Србију.
Оно што је, међутим, немогуће је да неко из Србије пристане на компромис на начин на коју ту реч схватају у Бриселу – да се одрекне дела српске државне територије. Ако неко такав и постоји, небитан је на српској политичкој сцени.
„Тако да им је тај посао узалудан, али ће зато на све могуће начине покушати да испровоцирају Србију како би окренули јавно мнење оних држава које подржавају Србију у очувању територијалног интегритета“, каже Деђански.
Највећи проблем за бриселску бирократију је став пет чланица Уније које нису признале косовску независност и зато, када би Србија била натерана на погрешан потез, који би могао да буде искоришћен као аргумент српског попуштања или неке врсте српске сагласности са косовском независношћу, то би могло да одобровољи и тих пет држава да признају независност Приштине, додаје он.
Деђански изражава бојазан да би због тога могле да се догоде, како каже, подметачине, типа догађаја у Бањској. Западу таква врста подметања није страна и подсећа на сличне случајеве током грађанског рата у БиХ – злочине на пијаци Маркале и у Улици Васе Мискина у Сарајеву за које је окривљена српска страна иако их није починила.
„Тако да се плашим да се иде на такву врсту ескалације. Куртијева дрскост током преговора сигурно није због његове храбрости и снаге, него због тога што му је неко рекао да на сваки начин испровоцира Србију да би Запад могао да окрене бар неке од пет држава које имају тврд став“, истиче Деђански.
Прилике су увек лажне
Што се „озбиљних прилика“ које би Србија могла да пропусти ако не пристане на компромис по бриселском аршину тиче, време нас учи да је свака понуда или прилика из ЕУ била лажна.
„Када би заиста хтели да се дође до неког помака, натерали би Куртија да спроведе оно за шта су они гарантовали и не би било даљег разговора док он то не изврши. Друго, интереси Србије морали би да буду уважени. Макар симболично, како би показали добру вољу. Треће, ако желе да се усагласимо са свим како не бисмо пропуштали прилике, мада не знамо које, могу да кажу када бисмо постали чланица Уније и колико имамо времена да се усагласимо са политиком ЕУ. А на нама је да питамо грађане да ли то желе и да знају шта је цена. Наравно, неће то урадити зато што нас иначе неће, а знају и да се грађани Србије неће одрећи дела своје територије“, сматра Деђански.
Подсећамо, у извештају у који су српски медији имали увид, Комисија оцењује да је Београд постигао одређени напредак у области правосуђа и ограничени напредак у кључним областима владавине права из поглавља 23 и 24, везаним за борбу против корупције, организованог криминала и област слободе изражавања.
Међутим, Комисија такође тражи потпуно усклађивање са спољном политиком Уније, као и примену свих споразума постигнутих у оквиру дијалога Београда и Приштине. У извештају се напомиње да Србија мора да буде спремна на компромисе у вези са решењем косовскометохијског питања; такође се напомиње да Србија, као и Приштина, ризикује да, какао је наведено, пропусти озбиљне прилике ако не буде напретка.
