Ноћ која је најавила Холокауст: Мрачни сјај „Кристалне ноћи“

Деветог новембра 1938. у нередима које су организовале парамилитарна крила нацистичке партије, уништено је око 7.000 јеврејских радњи, 267 синагога широм Немачке, Аустрије и окупиране Чехословачке, ухапшено је 30.000 Јевреја, а 91 је убијен

Хершел Гринспан имао је седамнаест година када је, не својом одлуком, постао историјска личност.

Његово име неизоставни је део приче о 9. новембру 1938. године и „Кристалној ноћи“, догађају који се сматра прекретницом и почетком нацистичког погрома над Јеврејима. Његова судбина тесно је повезана са страдањем заједнице којој је припадао, а његов чин, почињен из очаја и бунта, био је само повод који би нацисти овако или онако нашли да учине оно што су наумили: погром над Јеврејима.

Државни прогон Јевреја у Немачкој био је увелико у току, већ су донети закони којима им је забрањено да буду у државној служби, одузимано им је држављанство, а огроман број њих био је присиљен да напусти Немачку.

Око 12.000 Јевреја рођених у Немачкој који су имали страно држављанство, добили су крајем октобра један дан да ствари спакују у један кофер и напусте земљу. Међу невољницима протераним из својих домова, нашли су се и Гринспанови родитељи који свог седамнаестогодишњег сина, који је раније отишао у Париз, писмом обавештавају да су протерани из Немачке, да не могу да уђу ни у Пољску, па се налазе у избегличком кампу.

Из револта или очаја, Хершел Гринспан 7. новембра одлази у немачку амбасаду у Паризу и тамо пуца у секретара амбасаде који га је дочекао, дипломату Ернста фом Рата.

Млади Јеврејин сам се предао париској полицији и признао шта је починио. У његовом џепу наводно је нађено писмо упућено родитељима: „Нека ми Бог опрости… Морам да протестујем како би цео свет чуо мој протест и то ћу и учинити“.

То је био Хершелов одговор на претходно писмо мајке и оца у којем је писало: „Нико нам није рекао шта се дешава, али схватили смо да ће ово бити крај… Немамо ни динара. Можеш ли нам послати нешто?“.

Вест да је Ернст фом Рат подлегао повредама које му је хицима задао млади Јеврејин затекла је Адолфа Хитлера и високе чланове његове нацистичке клике на свечаној вечери којом су обележавали годишњицу неуспелог пуча у Минхену 1923. године. Сам Хитлер наводно је изненада напустио скуп без уобичајеног обраћања, што је уместо њега учинио министар пропаганде Јозеф Гебелс који је поручио окупљенима да фирер не жели да странка учествује у организовању демонстрација, али да ако оне спонтано букну, не треба да буду угушене.

И тако су широм Рајха исте вечери почеле су „спонтане демонстрације“: дивљање и насилништво чије су перјанице биле парамилитарна крила нацистичке партије и део Хитлерове омладине. Историјски извори данас наводе да су за „излив народног гнева“ постојале и посебне инструкције: да се не уништава немачка и нејеврејска имовина, да се не дирају странци, чак ни ако су Јевреји, да се ухапси што више Јевреја, колико год затвори могу да приме. И да полиција не реагује и не сузбија нереде.

У ноћи 9. новембра демолирани су јеврејски домови, синагоге, продавнице, занатске радње, оскрнављена гробља. Током те вечери и сутрадан уништено је више од 7.000 јеврејских радњи и 267 синагога. Ватрогасци су посматрали како горе синагоге и гасили ватру тек ако би почела да се шири на суседне зграде.

Улице градова у Немачкој, Аустрији и окупираној Чехословачкој биле су пуне стакла од разбијених излога и прозора сломљених у бесу због убиства немачког дипломате. По тим крхотинама које су постале симбол тог насиља данас овај догађај памтимо као „Кристалну ноћ“.

Ухапшено је тада 30.000 Јевреја и одведено у концентрационе логоре, а њих 91 је, према тадашњим подацима немачке полиције, убијено. Процењује се, међутим, да је тај број много већи, стотине су умрле од последица повреда које су им задали демонстранти, стотине су извршиле самоубиство. Према неким проценама, више од 600 Јевреја жртве су „Кристалне ноћи“.

Данас знамо да је овај догађај имао и своју завршницу: Хитлерово „Коначно решење“ и геноцид у којем је убијено шест милиона Јевреја у годинама Другог светског рата, Холокауст.

О погрому над Јеврејима у Немачкој сви су махом ћутали, осим Хермана Геринга који се бунио што нису полупане главе десетинама Јевреја уместо што је уништена толика вредна имовина, коју је он већ сматрао државном.

Попут оних који су копали сопствене гробове да би их рафали џелата стровалили у њих, Јевреји су после „Кристалне ноћи“ плаћали држави штету насталу на кућама и имовини (њиховој, наравно), као и посебну колективну новчану казну за убиство дипломате Фом Рата.

Хершел Гринспан изручен је Немачкој 1940. године од стране вишијевског режима у Француској.  О њему се више ништа није чуло и његова даља судбина остала је неразјашњена.

На захтев његових родитеља, Западна Немачка је 1960. године прогласила Хершела Гринспана мртвим. Ни данас се поуздано не зна ни где ни када је умро.