Срби су криви за све: Како су пописи становништва постали горући политички проблем

Питање националности, и то нарочито српске, главни је проблем због кога власти Црне Горе, па и „Косова“ на све начине избегавају да пописиваче пошаљу на терен

Што је људи мање све их је теже пребројати – нова је математичка законитост која се, бар на Балкану доказала више пута. Јер кад год је задњих година требало пописати грађане у овом делу Европе, била је то немогућа мисија. Просто пребројавање, на ниво много компликованије математичке гимнастике, обично су дизали – Срби.

На свим пописима у земљама бивше Југославије управо су Срби били тај „чинилац“ који је пописивање претварао – у главобољу.

Али, зашто, где год Срба има, попис од „техничког питања“ постаје „политички проблем?

Одговор на ово питање најуочљивији је на примеру Црне Горе у којој је поново, по ко зна који пут, попис одложен. Милојко Спајић није честито ни сео у премијерску фотељу а најавио је померање пописа за месец дана. Неки би рекли да је поклекао пред притисцима Запада, али сам Спајић се заклиње у много часније мотиве.

Да би се сазнало колико има Црногораца у Црној Гори, Спајић каже, морају се створити услови да тај процес добије апсолутни легитимитет – од кључне је важности, како он истиче, учешће опозиције у пописивачким комисијама како се не би доводила у питање релевантност података или „тражили разни изговори за опструкције и политизацију“.

Аналитичари, међутим, уверавају да је разлог за одлагање пописа далеко једноставнији: Црногорци би могли да се досете – да су Срби.

Заједничка култура, религија, језик, историја – учвршћују српски идентитет међу припадницима нације, која је, може се рећи, насилно створена у доба комунистичке, па затим и Милове власти, па је и логично да се многи боје да ће се грађани, коначно ослобођени уцена и претњи, овај пут изјаснити слободно и да ће се тако открити да је стварни број Срба много већи од оних мршавих 28 одсто на колико их је спустила претходна власт.

А ако Срби пређу магичних 30 одсто удела у популацији, уз то иду и већа права – на пример, српски језик поново постаје службени језик. И буде ли број Срба већи него што тренутно кажу књиге – они би добили и већи политички утицај.

На такозваном „Косову“ опет муке са Србима. И тамо је попис одложен, а као разлог наведене су техникалије. Озбиљна „држава“ била је толико озбиљна да је попис сачекала потпуно неспремна – без таблет рачунара и 4.500 матичара и надзорника. Па, да их је Курти наручио са „Али експреса“, за три пута колико се попис већ одлагао – до сад би ваљда стигли!

Основано се сумња да Курти, перјаник етничког чишћења које се последњих година дешава на КиМ, покушава да умањи број Срба који су ипак остали. Нада се да ће му, ако их не попише, касније бити лакше да се прави да их ту није ни било.

То тврди председник Матице Албанаца Србије Демо Бериша који је за „Косово онлајн“ рекао да кључни проблем у спровођењу пописа није колико има осталих становника – већ управо колико има Срба.

„У Црној Гори се према последњем попису 28 одсто грађана изјаснило као Срби, а  процене указују да би тај проценат могао да иде изнад 37 одсто. То не одговара ни у Црној Гори, нити ће у БиХ нити на Косову“, каже.

Срба на „Косову“, процењује, има око 120.000, а то, како истиче „ремети Куртијеву идеју о независности Косова“.

Пребројавање на Космету иначе је проблем још од 1981. године. Тадашњи потпис спроводили су покрајински статистичари (углавном Албанци) и сумња се да је добијени податак о 77,4 одсто Албанаца, био прилично натегнут. Још горе – да је управо он послужио Албанцима као основа за све оно што су касније радили – и урадили.

У БиХ се о попису, мада му је време, и не прича. Пресео им је и онај из 2013. чије резултате Република Српска није прихватила јер су, како Додик тврди „фризирани“. Федералне власти су, без сагласности Срба одлучиле да пописују и дијаспору, што је, наравно, подигло број Бошњака. А на неким нивоима власти, број представника нација одређује се и даље по њиховом броју из пописа одржаног 1991. године.

Политички значај пописа добро илуструје и пример Хрватске – Србе су, према последњим подацима свели на свега 3,2 одсто и сада, на пример, не морају да им дају право на равноправну службену употребу језика и писма, коју би имали тек ако чине трећину популације.

Тако, рецимо у Вуковару, где је 2011. живело око 35 процента Срба, сада има око 30 процената, па Хрвати више не морају ни да брину о оним омраженим ћириличним таблама – јер Срби на њих више немају ни право.

Албанија, рецимо, ових проблема нема, и то зато што по попису из 2011. има само 155 Срба. Оне Србе који живе око Тиране, Скадра, Фира… изгледа „нису затекли код куће“. Да ли ће овогодишњи попис показати њихов прави број, односно да Срба има око 40.000 колико се процењује – видећемо кад објаве резултате.