Велики смо док се истином боримо против западних лажи

Иако на Сајму књига није имао нову књигу, писац Владимир Кецмановић је био његов „активни“ део: учествовао је на сајамским трибинама, дружио се са читаоцима, колегама, издавачима. Његов последњи роман „Кад ђаволи полете“ објављен прошле године био је тражен као неке нове, тек објављење књиге.

Као млад аутор ушао је на велика врата у српску књижевност романом „Топ је био врео“ који је исте године овенчан наградом „Меша Селимовић“. За „Ратне приче“ освојио је Андрићеву награду. Његова књига „Осама“ сага је о људима истраумираним ратом, а „Каинов ожиљак“ смештен је у време пред избијање другог светског рата.

Кецмановића питамо зашто чак ни у првој стваралачкој фази није могао да побегне од теме рата и шта га је спречило да се определи за неке друге, лепше, рецимо љубавне приче.

„То су теме које су за мене биле најинтригантније и које су одредиле период сазревања мог, па и моје генерације. И не мислим да сам ја у том тематском смислу нешто друкчији од многих, мени блиских по годинама. Друкчији сам по томе што је у тадашњој официјелној, да тако кажем академски прихваћеној српској прози, био пожељан приступ тим темама или на један ескапистички начин, са избегавањем суштине проблема и причања о последицама или – што је било ређе али је било присутно – приступ за који су и они који пишу и они који су их подржавали сматрали да ће добро да прође у западном свету“, објашњава Владимир Кецмановић и додаје:

„То је подржавање наратива који је на западу о ратовима у бившој Југославији био пожељан. Сваки наратив који је тако чврсто постављен не може да буде тачан, али овај је био изразито нетачан и ја сам напросто писао доводећи у питање тај наратив. Пошто сам видео шта се пише и ради, хтео сам да се истином догађаја супротставим ономе што је лаж. Мислим да сам по томе био занимљив, а не по самој теми, јер официјелна књижевност се бавила тим темама као и ја.“

О предности која му је омогућила да искуствено посведочи сопствену истину, Кецмановић каже:

– Искуство је сугурно предност. Али, имате цео низ писаца који су искуствено могли да посведоче и више од мене, па су сведочили уклапајући се у владајући наратив. То ми јесте помогло али није то моја кључна разлика у односу на остале писце који су се бавили том истом темом, бар не у односу на један део њих. Верујем да у оној мери у којој буде довољно значајних дела која се супротстављају том лажном наративу – у тој мери ћемо остати велика књижевност. Ако их не буде – онда ћемо престати то да будемо.“

О новој књизи која ће пред читаоцима бити почетком пролећа, не открива много. Ипак, признаје да ће нас изненадити – темом којом ће искочити из досадашњих:
„Не могу да откривам о чему је реч, али рећи су да то овога пута неће бити роман.“