Почели Дани Ермитажа у Србији: Руски балетани на сцени Народног позоришта

Поводом обележавања 100-годишњице српског балета, Балет Јакобсон из Санкт Петербурга извео је синоћ најбоља дела из свог репертоара

У Народном музеју Србије, Ермитаж је синоћ истовремено отворио две изложбе: „Невидљива уметност“ и „Царски порцелан“ у оквиру манифестације „Дана Ермитажа у Србији“, на којој ће се до 29. октобра представити културно благо музеја у Санкт Петербургу уз пратеће програме, као што је наступ Балета Јакобсон у Народном позоришту.

Поводом обележавања 100-годишњице српског балета, Балет Јакобсон из Санкт Петербурга извео је синоћ на сцени Народног позоришта најбоља дела из свог репертоара.

На истој сцени, 28. октобра биће одржан концерт познатог руског баритона, народног уметника Русије Василија Герела.

Инклузивни пројекат „Невидљива уметност“ пружа посетиоцима прилику да буквално дотакну историју – да додирну древне фреске, старинске ћилиме и тактилне макете дела из колекције Ермитажа.

Изложба „Царски порцелан“ повезује историју династије Романов и реплике дворских сервиса за ручавање који су били у употреби на свечаним вечерама и породичним прославама руских монарха.

Свечаности у Народном музеју Србије присуствовала је и потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко…

Гојковић је напоменула да ће се у наредним недељама српској публици представити три стожерне тачке руске културе: наслеђе Ермитажа, једног од најзначајнијих светских музеја, балет и класична музика.

„Сви они не само да су заштитни знаци једне велике културе, већ су својим оригиналним изразом дали прворазредни допринос читавом човечанству“, нагласила је Гојковић.

Према њеним речима, сарадња Србије и Русије заснована је на традиционалном пријатељству два народа и на историјским везама две земље, које се на најбољи начин огледају у блискости и узајамном поштовању наших култура и зато је сасвим природно да се у Србији и Београду представи чувени руски и светски музеј.

„Реализација пројекта Дани Ермитажа у Србији представља врхунац наше сарадње у области културе. Она даје пун удео даљем јачању наших пријатељских односа и јасном препознавању прожимања двеју култура. То је и био заједнички циљ и идеја водиља када смо почетком фебруара ове године, са господином Михаилом Пјотровским, директором Ермитажа, договорили одржавање ове манифестације у Србији“, додала је Гојковић.

Подсећајући да историјска повезаност и сличност две културе датира још из средњевековног доба, када су просветитељи Ћирило и Методије, ширећи хришћанство и писменост, успоставили темеље култура словенских народа, Гојковић је рекла да је од тада до данас небројено примера преплитања и узајамног обогаћивања наших култура, а да је свакако најупечатљивији и најснажнији онај о великом утицају руских уметника на развој савременог стваралаштва у Србији у периоду између два светска рата.

„У оснивању првог балетског ансамбла у нашој земљи, у Народном позоришту у Београду, кључну улогу имали су педагози и уметници из Русије, првенствено славна Јелена Пољакова. Исто се може рећи и за позоришну сцену, где је доласком редитеља, сценографа и костимографа из Русије након Првог светског рата, створено савремено позориште“, указала је Маја Гојковић.

Министарка је истакла да дела чувеног архитекте Николаја Краснова и данас красе Београд у толикој мери да се може рећи да би он без њих изгубио свој урбани идентитет.

Изражавајући посебно задовољство што Дани Ермитажа у години важног јубилеја – једног века српског балета, у чијем стварању су руски уметници имали значајног уплива, доноси својеврсну уметничку посластицу за све љубитеље балетске уметности, Гојковић је рекла да је уверена да је ово само почетак будуће успешне и веома садржајне сарадње.

„Дани Ермитажа само су први корак на овом путу дугорочне и богате сарадње, којом ћемо продубити и проширити наше укупне културне везе. Сведоци смо да је култура та која ствара нераскидиве мостове, а уверена сам да ћемо у данима пред нама захваљујући чулности и лепоти уметности створити плодно тло за рађање нових идеја и стварање нове публике“, закључила је Маја Гојковић.

Заменица директора Ермитажа Светлана Адаксина указује да је пројекат омогућен захваљујући Министарству културе Србије, Народном музеју, Ермитажа и компаније „Гаспром њефт“, која одавно послује у Србији.

„Данас приказујемо две изложбе ‘Невидљива уметност преко граница могућег’ и ‘Царски порцeлан’. Прва изложба је резултат инклузивне изложбе за слабовиде особе. Не само они, већ и сви други посетиоци, су имали потребу да додирну предмете пошто је то сасвим нови осећај. На изложби је уприличен читав низ ремек дела, а поред Рембранта, Тицијана, ту су и предивна уметничка дела старих мајстора које нигде не можете видети сем у Ермитажу“ казала је Светлана Адаскина и додала да изложба посвећена порцелану привлачи велику пажњу посетилаца.

„Њега не зову узалуд белим златом, а на изложби је могуће видети сјајне предмете израђене у Царском порцеланском заводу који ради скоро 280 година и чувен је у свету. Имамо и наступе предивних уметника, балет Леонида Јакобсона и изванредног баритона Василија Герела“, казала је Адаскина.

Заменик директора „Гаспром њефта“ Александар Дибаљ истиче да та компанија већ 15 година послује у Србији.

„Наша филозофија је да, послујући у Србији, настојимо да учествујемо у културном развоју и очувамо заједничко наслеђе наших двеју земаља. Први пројекат је стварање мозаика у Храму Светог Саве. Данас имамо пројекат који је ‘Гаспром’ одлучио да организује са државним музејом Ермитаж. Пре годину дана сам сугерисао директору музеја Ермитажа да је потребно направити изложбу и одмах добио позитиван одговор“, казао је Александар Дибаљ.

Директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић изразила је задовољство што су пред публиком изложбе које који омогућавају нове увиде и доживљаје.