У Бањалуци је настављен међународни скуп „Балкански дијалог“ на којем учествују доктори наука и професори из Русије, Србије и Републике Српске, а међу њима академици Јелена Гускова и Никита Бондарев, као и руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов.
На Факултету безбједносних наука обратили су се Леонид Драчевски, извршни директор Фонда за подршку јавне дипломатије „Горчаков“, ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин, декан Факултет безбједносних наука Универзитета у Бањалуци Предраг Ћеранић.
Учесници скупа су поручили да је глобални дијалог могуће успоставити искључиво уз поштовање међународног права, територијалног интегритета и суверенитета свих држава, што тренутно није на сцени.
Присутнима се обратио министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир.
Рекао је да је дијалог могућ, ако га западне силе не посматрају као део империјалистичког пројекта.
Истакао је да је извор свих проблема у БиХ то што главни субјекти овог простора нису сами одлучивали о својој судбини, већ су то други чинили.
– БиХ је највећи експермент САД и Запада – нагласио је Будимир.
Амбасадор Калабухов рекао је да у БиХ не треба бити утицаја страних фактора јер то доводи до неспоразума, већ је потребан унутрашњи дијалог за шта се залаже Русија, као један од гараната Дејтонског споразума, и предсједник Републике Српске Милорад Додик.
– Политичари у БиХ морају бити основа за даљи развој ситуације, односно напредак – рекао је Калабухов.
Он је подсетио да се и председник Српске Милорад Додик залаже за дијалог у БиХ, што би требало да буде уважено.
Академик САНУ и Академије наука и умјетности Републике Српске Јелена Гускова рекла је да је дијалог балканских земаља потребан због постојеће ситуације у свету и да ће Русија победити, а ЕУ нестати.
– Република Српска треба да издржи притиске још пар месеци, док се то не деси. Република Српска је јака, снажна, упорна, не да своје и не узима туђе – истакла је Гускова.
Драчевски је рекао да је потребно унапредити дијалог на Балкану, а у БиХ поштовати Дејтонски мировни споразум.
– Наш задатак јесте да буде сагледана и историја поштовања Дејтонског споразума. Нека правила која нису била стандардизована утицала су на мировни споразум, односно његову промјену – рекао је Драчевски.
Данас је одржана и панел-дискусија „Дејтонски споразум данас. Поглед изнутра и из Русије“, на којој се обратио и министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран.
Истакао је да се може говорити о континуитету узурпације дејтонских, уставних, договорених принципа која је ишла у правцу нарушавања уставноправне снаге и позиције Републике Српске, а врхунац одузимања њених надлежности је судски поступак против председника Милорада Додика.
Директор Центра за хуманитарно право и борбу против тероризма Џевад Галијашевић рекао је да је дијалог у БиХ и на Балкану потребан ако се узму у обзир постојећи политички процеси, али да је, како каже, Дејтонски мировни споразум алиби да БиХ и даље буде колонија.
– Када говоримо о дијалогу у БиХ, нажалост, Дејтонски мировни споразум је само методолошки постулат за контролу и надзор процеса који странци обављају. Када би неко јавио да нема више БиХ, Српска би наставила да постоји, јер је стабилна – рекао је он.
На другој панел-дискусији о теми „Национални и наднационални идентитет на Балкану“ говорили су, поред осталих, Никита Бондарев, старији научни сарадник на Институту за словенске студије Руске академије наука, српски историчар Александар Раковић и Никола Ожеговић са Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.
Уследила су излагања учесника са радовима о теми „Међународни тероризам и радикалан ислам на Балкану“.