Сарајевска правна фарса из Шмитове кухиње: Додику покушавају да забране политичко деловање

Процес против председника Републике Српске Милорада Додика осмишљен је са идејом да се забрани политичко деловање демократски изабраног председника, а у циљу отимања имовине РС, сагласни су саговорници РТ Балкан.

Суђење које је у понедељак почело против Милорада Додика и в. д. директора Службеног гласника Милоша Лукића, због „неспровођењу одлука Кристијана Шмита“, којег у РС не признају, има само ту сврху, каже Додиков саветник Огњен Тадић.

„Идеја оних који су покренули овај процес је уклањање Додика из политичког живота, како би се уклонила, у овом тренутну најважнија препрека, а након тога би се обесхрабриле и остале потенцијалне препреке, у циљу отимања имовине РС и њеног преписивања на Босну и Херцеговину“, указује Тадић.

Његово мишљење дели и аналитичар Анђелко Козомара који наводи да је „и лаику јасно да је реч о класичном политичком, а никако правном процесу“.

„Очекује се да ће на првом рочишту тужилаштво поднети захтев да се оптуженима изрекне заштитна мера забране обављања делатности којом се баве. То је и основни циљ читаве ове фарсе од суђења. Додик добија изборе 20 година на разним нивоима у РС и БиХ, па не могу да га уклоне на други начин него оваквим правним насиљем“, наглашава Козомара.

Случај против Додика и Лукића са собом вуче бројне „занимљивости“, наводи Козомара за РТ Балкан.

„Ни најискуснији правници у БиХ не памте да се један правосудни случај у овој земљи одвијао са таквом брзином као овај против Додика и Лукића – за само два месеца завршена је ‘истрага’, написана оптужница, најпре враћена из суда на дораду, потом прихваћена, и суђење је почело“, каже Козомара и додаје:

„Поређења ради, суђење Атифу Дудаковићу, команданту Петог корпуса Армије БиХ за ратне злочине над Србима, када је убијено 300 цивила и спаљена имовина у пет општина Западне Крајине, иако о свему постоје видео-снимци и бројни други материјални докази, никако да почне у том истом суду иако је оптужница подигнута још 2018. године.“

Све сами куриозитети

Занимљиво је, указује Козомара, да је већ одређен и судија који ће судити председнику Српске.

„У питању је искусни судија Мирсад Стрика, али је невоља што он већ 31. децембра, по сили закона, мора у пензију. Појављивање у суду током изјашњавања о кривици било је само формалност, али ће прво рочиште пред Стриком бити изузетно занимљиво“, наводи Козомара истичући:

„Наиме, Додик је оптужен за потписивање указа о Закону о неспровођењу одлука самозваног Високог представника Кристијана Шмита, који је усвојила Народна скупштина Републике Српске. Он, значи, није ни доносилац, па чак ни предлагач тог закона. Буде ли доказано да председник републике једноставно има обавезу да потпише законе које усвоји скупштина, онда нема кривичног дела.“

И према речима Огњена Тадића, нелегалне и нелегитимне структуре, које су осмислиле ову правну фарсу у циљу отимања имовине РС, предводи Кристијан Шмит који није именовани високи представник.

„Његове акције покушаја утицања на кривични законик нити су легалне, нити су легитимне, нити су уставне, нити су у складу са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама“, наводи Тадић.

Како каже Додиков саветник, све ово вратиће се као бумеранг онима који су организовали читаву акцију.

„Да је БиХ права држава – на оптуженичкој клупи би седео Кристијан Шмит због тога што је у више наврата извршио напад на уставни поредак, организовао оружане групе које је ‘увозио’ у БиХ и фалсификовао исправе, тачније, учествовао у фалсификовању исправа на основу којих се представља као високи представник“, указује Тадић и додаје да је очигледно да нико из Сарајева не жели да БиХ буде права суверена држава.

Засвирај, Шмите, па и за појас задени

Српска народна пословица „Засвирај, па и за појас задени“, као ни многе друге умотворине, очигледно нису омиљене Шмиту, па не зна када је доста.

Постоји, међутим, документ који неки сматрају „неважним“ – Дејтонски мировни споразум на основу којег БиХ и постоји у овом облику и са овим уређењем.

Козомара указује да према Уставу БиХ не постоји могућност да Шмит донесе измену кривичног закона – све и да је именован за високог представника, а није, што је друга занимљива чињеница овог процеса.

„Друга занимљива полемика пред Судом БиХ биће о доносиоцу измена и допуна КЗ БиХ. Аутор измена је немачки туриста Кристијан Шмит, а Устав Босне и Херцеговине каже да све законе и све њихове измене и допуне може да доноси искључиво Парламентарна скупштина БиХ. Дакле, Кристијан Шмит, чак да је и легално изабрани високи представник није имао право да намеће измене закона“, наглашава Козомара.

За процес који се води Тадић каже да ће „време показати да то суштински није суђење председнику Милораду Додику и Милошу Лукићу, као директору Службеног гласника“.

„Предсуда ће, каква год она била, пресудити оваквој Босни и Херцеговини, каква данас још постоји„, наглашава Тадић, додајући:

„Зашто се стално питају шта ће Република Српска урадити ако јој осуде председника и отму имовину? Треба питати оне који су то намерили због чега то чине и зашто тиме доводе у питање Дејтонски мировни споразум, а самим тим у опасност и читаву Босну и Херцеговину.“

Како наводи Козомара, Суд БиХ има идеалну прилику да покаже у овом предмету три ствари: да је независна институција којој амерички амбасадор не може да пише пресуде, друго – да ли је БиХ држава у којој законе и прописе доносе институције и органи државе и, на крају, да ли је Шмит легални писац закона.

„Светским центрима моћи Додик је засметао јер је први политичар са ових простора који је стао пред њих и рекао им у лице да су окупатори и колонијални управници. Врхунац свега је што им не дозвољава да имовину отуђе од Републике Српске и пренесу је на БиХ. Бошњачки политичари све то знају, али су навикли да 30 година све њихове проблеме решавају странци, па се надају да ће и овај, који се зове Милорад Додик, такође решити странци“, наводи Козомара и додаје:

„Већини Бошњака, на њихову жалост, усађена је османска свест да је цела БиХ само њихова и да они треба да владају читавом државом, а не само са 51 одсто територије, колико им је, заједно са Хрватима, припало Дејтонским споразумом.“

Постоји, међутим, и у Републици Српској „пета колона“, која би да се окористи, не размишљајући да то може трајно да нашкоди свима.

„На жалост, у ову правосудну и политичку лакрдију, којом командују Немачка, САД и Велика Британија, укључио се и део опозиције, која види шансу да на овај начин после две деценије дође на власт“, каже Козомара истичући да је најважније јединство, како би се заштитио Дејтон, а а самим тим и Република Српска, али и БиХ.

Сарајевска правна фарса долази из кухиње Запада, а Шмит у улози главног кувара, очигледно покушава да у овај „босански лонац“ (који већ има доста мирођија, није баш лако јело и не може свако да га свари), дода састојке који ће дефинитивно изазвати мучнину. Питање је, коме ће, након кусања ове чорбе бити мука?!