Часлав Копривица: ДПС се плаши да би се на основу реалних резултата пописа могло поставити питање како је Црна Гора стекла независност 2006.

Ако се на предстојећем попису становништва установи реалан број Срба у Црној Гори, онда би се могло поставити питање како је Црна Гора 2006. стекла независност и какав она има унутрашњи легитимитет као држава у којој релативну већину становништва чине они који су у тренутку одржавања референдума гласали за заједничку државу са Србијом, изјавио је професор Факултета политичких наука из Београда Часлав Копривица.

Он је подсјетио да је држава Црна Гора на претходном попису ангажовала све своје ресурсе ,не само пропагандни апарат, него и репресивни, да што више смањи број изјашњених Срба са некаквом пројекцијом да би требало њихов број у догледно вријеме да буде сведен до 10 одсто, чиме би онда питање Срба у Црној Гори постало чисто мањинско питање и нешто што више не би представљало изазов оваквој Црној Гори.

– ДПС више није на власти, и надамо се да АНБ неће бити коришћена да смањује број Срба и повећава број Црногораца. У таквој ситуацији се, не само ретроспективно, отвара питање како је Црна Гора добила независност и стекла државност раздвајањем од Србије ,ако имамо на терену ситуацију која томе не одговара – казао је Копривица.

Професор наглашава да је попис становништва судбинско питање за Ђукановићевску Црну Гору у којој они који су се изјашњавали Црногорци никада нису чинили натполовичну већину становништва, што потврђују и резултати спорних пописа које је организовао ДПС-ов режим.

– У тренутку када је на покраденом референдуму тобоже изгласана, произведена и изнуђена независност национални Црногорци (ма шта они били у етничком и вјерском смислу) нису били ни близу 50 процената. После таквог стицања независности за власт у Црној Гори је било стратешко питање нешто што је у свакој нормалној европској држави далекосежно неполитичко, па чак и аполитично питање, а то је да су се питања изјашњавања у погледу националности или којим језиком говорите сматрала судбински важна за такву Црну Гору. Зато је важно да се установи реално стање ствари у погледу националне припадности. Притом и то треба узети са одређеном резервом, после неколико деценија кампање расрбљивања Срба и произвођења од њих неке друге нације тј. Црногораца који нису Срби. У таквој ситуацији не можете да кажете да се свако изјашњава како се осјећа и шта јесте, јер и то како се неки осјећају је последица вишедеценијског инжењеринга односно идентитетског притиска на њихове претке. Али и ако оставимо то по страни, оно што је ту важно јесте да, уколико би се без икаквих притисака грађани Црне Горе изјаснили о својој националности, би се испоставило да и даље људи који себе дефинишу као националне Црногорце нису апсолутна већина, а чак би могло да буде доведено и у питање оно што је досада било чињенично стање, а то је да ли су они и релативна већина – навео је Копривица.

Запад је увијек подржавао алтернативне отпадничке идентитете

Копривица нема дилеме да је спољни чинилац и погледу пописа одвећ утицајан у Црној Гори. Додаје да то питање може бити осјетљиво, јер Западу такође није у интересу да се народ слободно изјасни у погледу своје националности, јер је за њих Црна Гора геополитичко питање.

– У Украјини и Црној Гори се вршио идентитетски инжењеринг, али прије свега за рачун спољашњег чиниоца. Када је ријеч о бившој Украјини то је било за рачун Ватикана, Пољске, Аустроугарске, данас је то НАТО пакт, односно Америка. У Црној Гори је тај списак отприлике сличан, ако се говори о овим садашњим силама. Запањаци поспјешују алтернативне отпадничке идентитете који немају своје утемељење у прошлости некадашње Украјине и данашње Црне Горе, али који су постали пожељни због тога што је неко у Ватикану, Лондону, Вашингтону, Берлину процијенио да му је у интересу да Срби у Црној Гори престану да се осјећају Србима, а Руси у Украјини Русима, јер онда тај простор могу лакше контролисати – оцијенио је Копривица.

Из пописа морају проистећи последице које ће бити у интересу Срба

Према Копривичином резултати предстојећег пописа не би смјели да буду некакав податак који ће бити потхрањен на хард дисковима и у књигама, већ из њих треба проистекну одређене последице на уређивање свакодневног живота у Црној Гори, односном оних скупина које су се изјасниле да их има у одређеном броју.

– Прије свега мислим на Србе који и даље немају своје школске програме и имају једну врсту двојства да се у школу учи једно по некаквим програмима који су идеолошки усмјерени ка расрбљавању, док се код куће у породици и широј заједници на неформалним основама одржава оно што је традиционални идентитет предака. Та врста двојства би требало да буде превладана. Срби треба да уче по оним програмима за које процијене да задовољавају не само педагошке стандарде, него да су у складу са њиховом идентитетском самоперцепцијом што тренутно није случај – закључио је Копривица.